Cilj mapiranja mesta stradanja - prva faza Holokausta u Srbiji i Hrvatskoj - je da se 12 lokacija u Srbiji i tri lokacije u Hrvatskoj adekvatno održavaju i otrgnu od zaborava, rečeno je danas na predstavljanju rezultata mapiranja.

U Srbiji je mapirano ukopno 12 lokacija - Jajinci, Jabuka, Rakovica, Bubanj Potok, Trostruki surduk, Deliblato, Šabac, Novi Sad, Kraljevo, Kragujevac, Niš i Leskovac, dok je u Hrvatskoj mapiran kopleks logora u Jadovnom, Gospiću i na ostrvu Pag.

Istoričar Milovan Pisari, iz Centra za istraživanje i edukaciju o holokaustu, kaže da je pre dve godine taj centar zajedno sa Savezom jevrejskih opština Srbije i Univerzitetom u Rijeci pokrenuo projekat o mapiranju prve faze holokausta u Srbiji i Hrvatskoj.

U prvoj fazi holokausta ubijeno više od milion Jevreja, uglavnom u masovnim streljanjima. U Srbiji su pod nemačkom okupacijom, tokom jeseni 1941. godine, ubijeni gotovo svi jevrejski muškarci, a zajedno sa njima streljan je i veliki broj Srba, Roma i antifašista.

"To je vrlo važna faza, period, za razumevanje samog toka. Do sada smo navikli da ramišljamo samo o Aušvicu, o fabrikama smrti, a ne znamo zapravo šta se desilo, odnosno, ne bavimo se onim što se desilo pre toga", rekao je Pisari.

Kako je istakao, ta prva faza, masovna streljanja, dešavala su se uglavnom na teritoriji istočne Evrope - Sovjetskog Saveza, u Srbiji pod nemačkom okupacijom i delimično u Hrvatskoj.

"Zato smo odlučili da mapiramo 12 lokacija u Srbiji i tri u Hrvatskoj koja su postojala pre Jasenovca", rekao je Pisari dodajući da je u NDH u periodu između maja i avgusta 1941. godine ubijeno više od 2.000 Jevreja i više od 20.000 Srba.

Navodeći da su za svaku lokaciju uzeti arhivski dokumenti, intervjuji..., on je istakao da će za svaku biti napravljena jedna internet stranica gde će ti materijali biti objavljeni.

Pisari je istakao i da su vidljive razlike na mapiranim lokacijama.

"Imamo mesta kao što su memorljal u Kragujevcu ili Spomen park u Jajincima koji su lepo očuvani i gde se održavaju komemoracije, a ima i mesta gde samoinicijativno lokalna zajednica organizuje komemoracije, kao što je slučaj u Leskovcu gde je streljano oko 300 Roma", rekao je Pisari.

Prema njegovim rečima, ima mesta koja su potpuno zaboravljena i gde se ploče koje su postojale razbijene ili ukradene, gde ima smeća rastinja...

Međutim, kako kaže, ima mesta koja nisu uopšte obeležena poput Rakovice i Bubanj Potoka.

"Zato hoćemo da podstakno lokalne zajednice i državne institucije da se nešto uradi", rekao je Pisari.

On navodi i da je situacija u Hrvatskoj komplikovanija.

"Uglavnom postoji namerno potiskivanje tih lokacija, a ne samo zaborav", rekao je Pisari.

Kako kaže, dok u Jadovnu postoji spomenik koji se teško nalazi, druge lokacije su potpuno neobeležene.

Navodeći da je cilj da se izdejstvuje da se ta mestu obeleže da ostanu u sećanju, on je najavio da će poslati tri izveštaja srpskim, hrvatskim i međunarodnim institucijama, uključujući i Ujedinjene nacije, u kojima će predstaviti situaciju na mapiranim lokacijama kako bi se situacija poboljšala.