Borislav Komad: Tibor i Obilići

Nedopustivo dugo se čekalo, ali, istovremeno, bilo je lepo, tužno i dirljivo gledati kako je i na koji način podignuto i otkriveno spomen-obeležje Tiboru Cernu heroju sa Košara.

Sa jedne strane najviše državne počasti, oličene u šefu Republike Srbije, a sa druge herojstvo porodice oličene u držanju i rečima majke junaka. Ali ono što lebdi iznad svega jesu Tiborove u mermeru okamenjene reči: "Za ovu zemlju vredi poginuti".

Time je dopisana još jedna stranica u istorijskom trajanju ovog naroda i ove države.

S obzirom, istina, na herojstvo i žrtvu Tibora Cerna, 107 njegovih saboraca i svih ostalih žrtava posle zločinačke agresije, nedopustivo kasni. Da li je zaista moralo da prođe toliko godina da bismo im odali počast koju oni ne samo da su zaslužili, nego im mi životno dugujemo, ali se postavlja i pitanje koliko ćemo morati još da čekamo (a obećano je) kako bi svi heroji sa Košara dobili zajedničko obeležje za više nego zaslužena priznanja.

Da, za ovu zemlju vredi umreti, što samo znači da za nju još više vredi živeti. Zbog čega, često, zaboravljamo koliko su se neki žrtvovali da bi danas bilo ovako.

Ima, naravno, i nezadovoljnika, ali nikako ne bi trebalo da zaborave koliko bi nam bilo teže da nije bilo heroja naše slavne prošlosti.

Današnjim vlastima u Srbiji, nije, naravno, nimalo lako. Ali, ma koliko teško izgledala, pred njima bi se nasmejao i premudri Nikola Pašić koji je morao da brani otadžbinu od ondašnje evropske velesile Austrougarske koja je nasrtala uz zloslutan poklik "da Srbija mora da umre", a on odgovorio "spasa nam nema, ali propasti nećemo".

Srbija, kao što znamo, ni tada, a ni kasnije nije umrla.

Mogla bi, svakako, da bude bolja nego što jeste, ali mi rezervnu državu nemamo. Zato se valja sećati naših heroja i svakodnevno sebi postavljati pitanje: A koji to dan dolazi posle sutra? Ili, kad obavimo sve ono što svakodnevica nalaže, kako ćemo sve doprineti istoriji svog naroda i države.

Nedavno je, na našu tugu iz zatvora u Finskoj, general Nebojša Pavković, ratna ikona iz vremena NATO agresije, za "Novosti" još jednom posvedočio o užasu koji su nam arnautski teroristi spremali na Kosovu i Metohiji, pa zato on i njegovi hrabri saborci čame u evropskim kazamatima jer su branili svoje otečestvo.

Ali bi to, istovremeno, trebalo da bude nauk stranim, nažalost i nekim domaćim zlokobnicima, kako je ova zemlja imala, ima i imaće svoje neustrašive Obiliće!