Prosvetna demagogija

KAKO se često može čuti od srpskih zvaničnika, "sportisti su najbolji ambasadori Srbije u svetu". Nacionalna sportska priznanja dodeljuju se u Srbiji od 2007. godine, a dobitnici su svi oni koji u olimpijskim sportovima osvoje medalju na evropskim i svetskim šampionatima ili olimpijskim igrama. Nažalost, u našem društvu, a kao izraz naših karaktera, ta jasno merljiva pravila, ubrzo su postala poligon raznih malverzacija. Međutim, interesuje me kako država u svom obrazovno-vaspitnom sistemu vrednuje ostvarene rezultate svojih budućih "ambasadora".

Svojevremeno je ministar omladine i sporta izjavio da su pokrenuti razgovori sa Ministarstvom prosvete o povećanju fonda časova fizičke kulture u osnovnim i srednjim školama, jer je to jedna od najvažnijih stvari za omasovljenje sporta. Nasuprot ovim izjavama, ministar prosvete je krajem 2016. najavio da će informatika biti uvedena kao obavezni predmet u osnovne škole umesto izabranog sporta, koji nije ispunio očekivanja. Ova i mnoge druge izjave ministra Mladena Šarčevića, naišla je na oštre kritike nastavnika fizičkog vaspitanja, uz tvrdnje da sportske aktivnosti treba povećavati, a ne smanjivati, jer je svako četvrto dete gojazno, ima problem sa ravnim stopalima, krivom kičmom...

Stiče se utisak kao da je Ministarstvo prosvete definisalo neke svoje, od deklarativne državne politike nezavisne zakone. Naime, Ministarstvo prosvete u svom Pravilniku o upisu učenika u srednju školu, navodi da, pored bodova ostvarenih na osnovu opšteg uspeha i rezultata na završnom ispitu, vrednuje i prva tri pojedinačna mesta na republičkom i međunarodnim takmičenjima učenika osnovnih škola iz srpskog jezika, matematike, istorije, geografije, biologije, fizike i hemije. Međutim, u kojim srednjoškolskim ponudama, Ministarstvo prosvete vrednuje ostvarene sportske rezultate? Gde se osim Sportske gimnazije u Beogradu i jednog odeljenja gimnazije u Novom Sadu, računaju pojedinačne i ekipne medalje sa državnih i međunarodnih takmičenja mladih atletičara, gimnastičara, plivača, rvača, rukometaša?

Mogu li "stručnjaci" iz Ministarstva prosvete barem pretpostaviti koliko je potrebno truda i odricanja za postizanje tih rezultata, koji se potom pri upisu u srednju školu ograničavaju na dve navedene ponude? Kako je država sve ove godine dopuštala da Ministarstvo prosvete ne vrednuje na isti način rezultate perspektivnih mladih sportista kao rezultate talentovane dece u okviru navedenih predmeta? Zašto mladi sportisti svoj bodovno kategorisani rezultat za upis u Sportsku gimnaziju ne mogu računati i pri upisu u bilo koju drugu gimnaziju ili željenu srednju stručnu školu?

U sveopštoj borbi Ministarstva prosvete za prava raznih manjinskih grupa, perspektivni mladi sportisti su verovatno "najmanja grupa" kojoj se mora omogućiti šire vrednovanje ostvarenih rezultata! Ukoliko Ministarstvo prosvete ne razume ove sugestije, država će koliko sutra, ukoliko već nije, shvatiti da "ko sedi u pogrešnom vozu, sve stanice će mu biti pogrešne".

Ograničena vrednovanja rezultata mladih sportista nisu segregacijski noviteti srpskog obrazovno-vaspitnog sistema. Naime, u jednom intervjuu iz 2014. sam, pozivajući se na projekat "Redefinisanost strukture obrazovnog sistema Republike Srbije", koji je sa preko 50 izlaganja po svetu, 2009. predat Ministarstvu prosvete, objasnio da je naš predlog uvođenja "kombinovanog testa" postao 2013/2014. finalni model testiranja za upis u srednje škole. Preporuka za uvođenje ovog testa proizašla je iz potrebe vrednovanja sadržaja fizike, hemije, biologije, istorije i geografije u osnovnoj školi, odnosno onih predmeta čije ostvarene rezultate na državnim i međunarodnim takmičenjima Ministarstvo prosvete posebno boduje. Dakle, sadržaji koji se posebno boduju na višim nivoima usvojenosti kod nadarene dece tek se odskoro boduju na prijemnim testovima kod ostalih učenika.

Dugačak je spisak predloga iz naših projekata (2009. i 2015) koji su u međuvremenu "bezimeno" objavljivani, a od Ministarstva prosvete, bez ijednog odgovora do danas, zataškavani. Zapravo, ceo naš obrazovno-vaspitni sistem je eksperimentalni poligon za intuitivne preporuke nebrojeno institucionalizovanih "stručnjaka". Na kraju ostaje nada, kao uteha nemoći pojedinaca u odnosu na opisan sistem, da će po dinamici retroaktivnog razumevanja i zaključivanja Ministarstva prosvete, u narednih pet-šest godina shvatiti da svojim pravilnicima, ako ništa drugo, barem ne ograničavaju mogućnosti onih koji će sutra verovatno biti najbolji ambasadori svoje zemlje.