Spineri zavrteli novčanike roditelja

MORAJU da ga imaju. Neophodan je. I tačka! Svi vršnjaci već su dobili makar jedan. Najznimljivija igračka.

Ovoga puta to je nekakav spiner, "čarobna" sprava sa tri kraka, koja se vrti pritiskom na dugme. Neodoljiva je za milione dece širom sveta, a već uveliko prazni novčanike i roditelja iz Srbije. Najjeftiniji spineri koštaju 300 dinara, a "markirani", koji se nabavljaju preko interneta, čak i 5.000. Čemu služe - niko ne zna! Prizvođači se kunu da pospešuju koncetraciju i umiruju. Tek, eto ga u rukama svakog drugog mališana - na ulici, u parku, vrtiću, rođendanu, školskom času...

Spiner je, zapravo, samo još jedna mamipara, smišljena, ili joj se posrećilo, da zaludi decu. Svojevremeno, tetris je bio prava eureka, igrao se na svakom ćošku. Mnogi će reći da je barem bio korisna igra, koja zahteva razmišljanje. No, šta je sa spinerom, klik-klakom ili "đubrišama", "zomblingsima", "gormitima" ili "fili konjićima", čija je deviza bila "sakupi sve"?! A, bilo ih je bezbroj u svakom setu. Čim ovakve igračkice padnu u zaborav proizvođači na kioske i u prodavnice "gurnu" nove, neodoljive, opet "najbolje" i igračke ili figurice koje ne koštaju manje od 200 dinara.

Spiner, po mišljenju psihologa, zahteva jednostavnu mehaničku radnju kojom se zavrti da bi se što duže vrteo. Osim takmičenja ko će duže da ga vrti, smatraju, ova igračka ništa više ne nudi i za nekoliko meseci biće zaboravljena.

- Kao mama čija sva tri deteta imaju spiner, ne vidim ništa loše u ovoj igračkici - kaže Angelina Radulović iz Udruženja "Roditelj". - I sama sam je isprobala i stvarno smiruje. Mislim da je naročito dobra za sina, koji ima problem da sedi mirno. Verujem, čak, da je bolje da se deca igraju takvim igračkama, nego da sede ispred računara i mobilnih uređaja. Nijedno dete se ne igra samo spinerom, već i lutkama, loptom, klikerima... I nijedna igračka nije sama po sebi besmislena. Kažu da je vrednost igračke u tome da može da se koristi na razne načine i da deca koriste maštu da bi se s njom igrala.

Kako naša sagovornica kaže, mnogo je veći problem kada se nametnu brendirane, uglavnom preskupe igračke i one koje dolaze iz crtanih filmova, jer najčešće nemaju nikakvu vrednost, već su samo nametnuti manir potrošačkog društva.

- Činjenica je da neke igračke postaju trend i često budu "mamipare" koje se kupe a onda sakupljaju prašinu i to svakako može da se desi i sa spinerom ako deca krenu da ih gomilaju. Ali imati po jednu, za mene nije nikakav problem - smatra Radulovićeva.

Ni sami trgovci u radnjama igračaka ne osporavaju popularnost ove igračke, ali takođe kažu da ih pomama ili ludilo ne iznenađuje, jer je sličnih "zaluđujućih spravica" bilo i ranije.

- Nedavno je na isti način vladala velika tražnja za bejblejdom - kaže prodavačica iz prodavnice igračaka na Terazijama. - Uglavnom su predmeti bazirani na principu zvrčki, čigri, deci zanimljiva. Spiner, konkretno, odgovara i dečacima i devojčicama, radi se u svim bojama... Ali, periodično dolaze i figurice, koje se prodaju u kesicama, koštaju i do 750 dinara, a deluju takođe kao prava beskorisna mamipara.

Po rečima profesora dr Zorana Milivojevića, psihoterapeuta, dva su glavna uslova da bi neka igračka postala vrlo popularna i izazvala pomamu. Prvi da je zanimljiva, da privlači pažnju, a drugi da je vidljiva, da se može pokazati što većem broju ljudi.

- Kada jedno dete donese spiner u školu i pokaže koliko je vešto u vrćenju spinera, i kada drugi to vide, postaje im zanimljivo tako da i oni požele da imaju takvu igračku - objašnjava Milivojević. - A kada jedna grupica ima istu igračku, tada i drugi požele da oprobaju svoje veštine. Vrćenje spinera je jednostavna mehanička radnja koju neko može mnogo puta ponavljati i dok gleda televiziju ili prati nastavu. U tom smislu spiner "zapošljava ruke" i smanjuje nervozu koja se pojavljuje onda kada je ljudima dosadno.