U Srbiji boravi više od 2.500 dece izbeglica i migranata kojima je, zbog zatvorenih granica, boravak u Srbiji produžen, istaknuto je danas na konferenciji ''''Predstavljanje dobrih praksi i izazova u pružanju podrške deci u migracijama".


Kako je navedeno u saopštenju, na konferenciji je ukazano i da je potrebno obezbediti smeštaj prikladan za decu po međunarodnim standardima i sveobuhvatnu podršku kako bi se osigurao njihov nesmetan rast i razvoj u uslovima produženog boravka.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekao je da je, uprkos naporima koji su uloženi u poboljšanje uslova smeštaja i uključivanje u obrazovni sistem, rad sa decom izbeglicama veoma zahtevan i izazovan.

''''Očekujem da ćemo svi zajedno raditi na poboljšanju situacije i na tome da se veći broj dece koja borave u Srbiji upiše u škole'''', rekao je Ivanišević.

On je dodao da se za decu koja ne žele da se uključe u obrazovni sistem, obrazovne aktivnosti moraju organizovati u centrima u kojima ona borave te pozvao sve da nastave da kreiraju sliku Srbije kojom se možemo ponositi.

Deca čine više od 40 odsto ukupnog broja izbeglica i migranata u Srbiji, a neretko bivaju izložena rizicima od zloupotrebe, nasilja, iskorišćavanja i zanemarivanja, te kao takva predstavljaju posebno ranjivu kategoriju.

Rizici za zdravlje i dobrobit dece povećavaju se ako su u neodgovarajućem smeštaju - u prostoru bez privatnosti, koji dele sa odraslima koje ne poznaju, bez adekvatnih uslova za održavanje higijene ili adekvatnog pristupa sanitarnim prostorijama.

Prema procenama organizacije
Save the Children, polovina dece koja 2017. godine putuju pogođena izbegličkom krizom, putuju bez pratnje.

''''Deca bez pratnje posebno su ranjiva, te im je potrebna adekvatna briga'''', istakla je Jelena Besedić iz organizacije Save the Children.

Prema njenim rečima, moguća rešenja za njih su smeštaj u posebne jedinice pri javnim ustanovama za brigu o deci, ali i drugi oblici alternativne brige kao što su smeštaj u hraniteljske porodice, ili male zajednice za podržano, zajedničko stanovanje, ako su u pitanju adolescenti.

Kako kaže, najvažnije je imati u vidu da nisu sva deca u istoj situaciji, te se odluke o tome koja vrsta podrške je najbolja donose za svako pojedinačno dete, u skladu sa individualnom procenom njegovog ili njenog najboljeg interesa.

Hraniteljstvo za decu bez pratnje do sada je pokazalo dobre rezultate - hraniteljske porodice primile su ukupno 21 dete-migranta različitog uzrasta, od beba do sedamnaestogodišnjaka, i sva iskustva su veoma pozitivna.

Centar za porodični smeštaj i hraniteljstvo - Beograd je uz podršku organizacija Save the Children i IRC razvio specijalizovane treninge za porodice koje bi brinule o deci-migrantima, i sproveo kampanju za promociju ove vrste hraniteljstva, a trenutno je 38 porodica obučeno i spremno za hraniteljstvo dece-migranata.