ZAHTEV za restituciju imovine Spasoja Drenjanina Zeke, komandanta Prvog bataljona Posavske brigade Avalskog korpusa JVuO, koji je, u decembru 1943, počinio zloglasni pokolj u selu Vranić kod Beograda - biće odbijen. Ovo je, za "Novosti", potvrdio direktor Agencije Strahinja Sekulić. Odbijajuće rešenje priprema se, iako je Viši sud u Beogradu pre dve godine Drenjanina rehabilitovao.

- Imovina ne može biti vraćena ratnim zločincima i pripadnicima kvislinških formacija koji su efektivno učestvovali u okupaciji sopstvene zemlje. Pripadnici okupacionih snaga, ne samo strani, već i domaći, nemaju po zakonu pravo na povraćaj imovine, pa makar pre toga bili rehabilitovani - kaže Sekulić.

On dodaje da sudovi u postupcima rehabilitacije često ne poštuju zakon i ne utvrđuju da li je osoba zaista lišena prava ili života iz ideoloških, verskih i nacionalnih razloga. Ne traže od predlagača rehabilitacije da to i dokažu, već samo konstatuju rehabilitaciju iz procesnih razloga. Dešava se i da u sudskim rešenjima budu navedena imena žrtava i detaljan opis kako ih je rehabilitovani ubio!

Među spornima, po Sekulićevim rečima, svakako je rehabilitacija nemačkog potpredsednika opštine Kragujevac Rudolfa Švebela, u vreme streljanja kragujevačkih đaka:

- Posle rata je Ozni rekao da se ne seća da je odgovoran za bilo koji zločin, a na pitanje o streljanju đaka odgovorio je da ništa nije mogao da uradi da ga spreči.

Sekulić podseća da ova institucija ima bazu podataka sa više desetina hiljada imena pripadnika okupacionih trupa i njihovih najbližih saradnika kojima imovina neće biti vraćena, pa makar im sud pre toga vratio čast i ugled.

UBIJEN I JAVNO IZLOŽEN U OBRAZLOŽENjU odluke o rehabilitaciji Drenjanina, sud je konstatovao da je lišen života i imovine 1945. iz političkih i ideoloških razloga, kao pripadnik četničkog pokreta. Ubijen je u Bariču, a telo mu je javno izloženo tri dana. Sva nepokretna imovina mu je konfiskovana.

Kako kaže, tu nije u pitanju rehabilitacija nevinih žrtava:

- Buka se pravi oko rehabilitacije jedne politike, što je opasno po Srbiju i škodi njenom ugledu. Posle 70 godina stavljamo se na stranu onih koji su izgubili rat. Takve sudske odluke slabe poziciju naših pregovarača kada komuniciraju sa svetom, a ljudi koji rehabilituju zločince moraju da budu svesni svoje odgovornosti.

Naslednici Spasoja Drenjanina Zeke traže, inače, povraćaj nekretnina u okolini Beograda. Zeka je predvodio tzv. Leteći odred četnika. Kako je, 1944. godine, svedočio Branislav Ivković, predratni funkcioner DS, pre rata je bio kafedžija, i u kafani držao kockarnicu i javnu kuću. U toku rata bio je zadužen za likvidacije, pa je tako i predvodio onu u Vraniću.

Tom prilikom ubijeno je 67 meštana, iz 14 kuća, mahom simpatizera partizana, plus Boško Joksić, mobilisani četnik, koji nije hteo da učestvuje u pokolju. Među ubijenima je bilo 15 dece mlađe od 17 godina, 35 žena i sedmoro staraca. Među ubijenima bila je tromesečna beba, likvidirana u kolevci, dvogodišnje dete i četvorogodišnjak, kom je odsečena glava. Samo u kući Stevana Pantića, nosioca albanske spomenice, masakrirano je 10 ukućana, među kojima jednogodišnji Ljubomir i šesnaestogodišnja Vida.






U Vraniću ubijena i beba u kolevci, četvorogodišnjaku odsečena glava