Darvin i demokratska pravila

POSLEDNjIH desetak godina u srpskom društvu se pokreću inicijative za reviziju izučavanja teorije evolucije u školama. Glasački, a kako drugačije u demokratskom društvu, prebrojavaju se potpisnici, kako bi se zastupani stavovi mogli glorifikovati. Ko ima više potpisnika, sa mogućnošću pridobijanja što više akademika, njegova istina će pretendovati da bude opšte prihvaćena. Međutim, nauka ne prebrojava glasove, niti saoseća s pojedinačnim željama za isticanjem svojih pretežno "umišljenih veličina".

Nauka je razvojni sistem istinitih znanja (teorema, hipoteza, teorija, zakona), do kojih se dolazi primenom određenih metoda.

Dakle, nauka je opštiji pojam od teorije, jer svaka nauka obuhvata veći broj teorija kojima tumači rezultate istraživanja u svojoj oblasti. U tom smislu treba znati da su naučnim znanjima prethodila religijska i zdravorazumska znanja koja i danas postoje.

Religijska znanja imaju koren u ljudskoj praksi, ona ne potiču iz iskustva, već su, kako tvrde vernici, plod božanskog otkrovenja. Religijske istine ili dogme saopštilo je izabranima božanstvo (Buda, Isus, Muhamed...), te se smatraju večnim i nepromenljivim. To znači da religijske dogme (o božanskom poreklu čoveka, o besmrtnosti duše, o strašnom sudu...), iako se kao i naučna znanja mogu sređeno izlagati i na neki svoj način dokazivati, nisu naučna znanja: njihova tačnost se ne može objektivno proveriti, te se u njih može samo verovati ili ne verovati.

Dakle, svaka naučna istina mora biti objektivno proverljiva i teorijski dokazana, što ne mora biti slučaj kod religijskih i zdravorazumskih znanja. Na primer, istinitost stava po kome će Isus "opet doći sa slavom da sudi živima i mrtvima" ne može biti objektivno proverena niti teorijski dokazana. Ona, dakle, ne spada u nauku, te se u tu istinu može samo verovati ili ne verovati.

Međutim, nauka posrednim putem može lako ovaj stav odbaciti kao neistinit, dokazavši da nijedan čovek posle smrti nije vaskrsao i odatle izvesti zaključak da se to ne može očekivati ni od Isusa.

Zapravo, današnje kreacionističko-darvinističke borbe, još pre 400 godina opisao je engleski filozof Tomas Hobs rečima: "Strah od nevidljive sile, ako se javno dozvoljava, jeste religija, ako se ne dopušta, onda je praznoverje. Prema tome, odluka o tome šta je religija a šta je praznoverje zavisi od zakonodavca".

Sadašnjim zakonodavcima nameću se zastupnici obaju koncepata, ali u toj "naučnoj borbi" moraju znati da nije nužno tražiti određivanje suštine i prirode uzroka, već utvrđivanje njegovog postojanja i načina manifestovanja. Na primer, nije bitno šta je gravitacija po svojoj prirodi, odnosno zašto se javlja, kad znamo da se javlja, da je njen izvor u masama i kad znamo kako se manifestuje u prirodi. U tom smislu kreacionisti moraju objektivnim istinama utvrditi da je ljudsko telo dokaz postojanja "dizajnera", dok darvinisti istim tim objektivnim istinama moraju utvrditi da bića na Zemlji potiču od jednog zajedničkog pretka, te da su se razvijala kroz male mutacije tokom dugog perioda.

Geolozi su objektivnim istinama utvrdili da taj period i nije tako dug!

Suština ovih konceptualnih konfrontiranja pokazuje dve stvari. Prvo, da smo svojim društvenim razvojem došli u vreme slobodnog postavljanja pitanja nastanka, a s druge strane, još uvek nemamo dovoljan razvojno-saznajni kapacitet da bismo dali objektivno istinite odgovore, koji bi se mogli primeniti u praksi i kojima bi se mogao menjati tok događaja.

Dakle, ukoliko u određenom saznajnom procesu naiđemo na problem dokazivosti, to ne znači da rešenje tražimo u drugom saznajnom nepoznavanju, koje problem rešava tumačenjem, pa ko ima više pristalica konkretnog tumačenja - "njegova je istina". Zasada jedino možemo sa sigurnošću tvrditi da, i ako je istina prava retkost, ponuda je kroz čitavu istoriju čovečanstva uvek bila veća nego potražnja.

Ukoliko su 2001. neki društveno prihvatljivi stručnjaci u srpski obrazovno-vaspitni sistem uveli izborne predmete, poput veronauke i građanskog vaspitanja, šta sprečava da danas neki drugi ili isti ti društveno prihvatljivi stručnjaci uvedeni verski koncept podignu na viši institucionalni nivo. U duhu opštih liberalnih tendencija, koje očigledno zahvataju i nauku, objektivna istinitost je nebitna, bitno je poštovati demokratski koncept da svako ima pravo na svoju istinu. Kako je svojevremeno rekao irski pesnik Oliver Goldsmit, društvo budala može nas u početku zasmejavati, ali nas na kraju uvek rastuži.