Upravnik ili Čvorović

KADA je devedesetih godina, zahvaljujući tadašnjim zakonima, korisnicima društvenih stanova omogućeno da za male pare postanu vlasnici, niko tada nije razmišljao šta će se dogoditi u bliskoj budućnosti. Mnogi ni danas ne shvataju da su zapravo vlasnici zgrada i da sami moraju da brinu o njihovom funkcionisanju. Od prizemlja do krova.

Više ne važi sebična parola: brinem samo o svom stanu! A od praga šta me briga - neka popravlja neko drugi!

Situacija je više nego katastrofalna. Zapuštene zgrade, oronule fasade, krovovi koji prokišnjavaju, liftovi stari četrdeset godina, propale stepenice...

U većini zgrada vode se maratonske polemike ko će biti predsednik kućnog saveta, jer preovladava logika "brigo moja pređi na drugoga". Sem časnih izuzetaka, kućni saveti u velikoj većini uopšte ne funkcionišu. Mnogo je onih koji neće da kupe ni sijalice, već koriste baterijske lampe kada prolaze hodnicima. Neverovatno!

Novi zakon predviđa da svaka zgrada mora biti upisana u registar i da svaka mora imati svog upravnika. Ako se stanari ne dogovore, opština će odrediti profesionalca koji će uvoditi red. Neki su već rekli: to nisu upravnici već Čvorovići, koji će, kao u kultnom filmu "Balkanski špijun", potkazivati stanare.

Ne slažem se sa takvim stavovima. Statistika kaže da u Srbiji ima 2.423.200 stanova, da je blizu 600.000 bez stanara; da u Beogradu ima 5.000 stanova o kojima niko ne brine.

Jedino profi upravnici, ili nekadašnji nastojnici, mogu spasti od daljeg propadanja zgrade. To će biti ljudi, mlađi ili stariji, koji će brinuti o svemu. Od ulaznih vrata do svakog detalja u zgradi. To je jedini način da se popravi što se popraviti može.

Zato me zbunjuju oni zluradi koji na upravnike gledaju kao na nekakve špijune. Ovakav zakon se ne bi ni usvajao da su sadašnji vlasnici i stanova i zgrada savesno brinuli o svojim nekretninama. Nisu to više društvene zgrade da bi o njima brinula država.