Branislav Gulan: Sumrak u selima Srbije

U SRBIJI nisu zapostavljena samo sela nego je zapostavljeno celo njeno ruralno područje. U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi.

Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je osoba koja bi trebalo da ima život dostojan čoveka. Da društvo zna šta će sa selom, imalo bi valjanu, realnu strategiju, odnosno akcioni plan. Međutim, sve dosadašnje vlade kao da nisu razumele potrebu za opstankom sela.

U strategijama su bili netačni, nerealni i neostvarivi programi i želje. To je pokazala i njihova realizacija. Obećanja upućena 631.000 seljačkih gazdinstava - neostvariva su. Stočarstvom se bavi oko 330.000 njih koji imaju u stajama oko 436.000 krava. Kreatori agrarne politike kao da su zaboravili da se ruralni razvoj ne odnosi samo na poljoprivredu, već i na sociokulturni razvoj sela i zaštitu životne sredine.

Na selo se gledalo iz kabineta, bez realnih terenskih istraživanja. Zbog toga o našem seljaku govorimo kao o nepismenom, konzervativnom, neobrazovanom. Seljaci su potcenjeni. Jednom ga ubeđuju da baci što više đubriva, drugi put da izvrši komasaciju, zatim da sadi ovu ili onu sortu. Država seljaku treba da pomaže kontinuirano. Problemi moraju sistemski da se reše, a uredbama samo da se gasi požar. O agraru i selima u zemlji bavi se više od 25 institucija, ali i pored niz obećanja o boljitku, selu je sve teže, i svako četvrto nestaje!

Za pola veka na prostorima nekadašnje SFRJ iz sela u gradove je prešlo osam miliona ljudi. U Evropi je za takav proces trebalo oko 120 godina. Tako su se stari iz sela gotovo neprimetno preselili u gradove. Nekada mladi doseljenici sa sela sada su, ili će uskoro postati, ostareli penzioneri po gradovima.

Drugim rečima, potpuno je normalno da se broj, razmeštaj i struktura seoskih naselja prilagode savremenim uslovima organizacije privrede i društva, što podrazumeva i gašenje i dislociranje naseobina nastalih u otomansko vreme po principu "uteći u što veći krš i zabit" radi opstanka.

Nažalost, iz toga proizilazi da je poslednji ozbiljan prostorni planer u Srbiji bio knez Miloš, jer se još od tog vremena do danas gašenje ili premeštanje sela doživljava kao najveći udarac na "tradiciju". Tako se i dolazi do same suštine demografskog problema odsečenosti sela od gradova. Za spasavanje sela i Srbije potrebna je reindustrijalizacija i kombinovanje tradicionalnog i modernog. No bitka za sela je već izgubljena i sad je potrebno voditi borbu za opstanak varošica koje nestaju! Jer, u Srbiji godišnje umre čak 40.000 žitelja više nego što se rodi. Kada bi bili izjednačeni mortalitet i natalitet, hrane ne bismo imali dovoljno ni za sebe, a da se i ne govori o hvalospevima izvoza sirovina za hranu od 2,8 milijardi dolara godišnje.

Popis je pokazao da je, od 4.709 sela, njih 1.200 u fazi nestajanja. U 1.034 ima manje od po 100 žitelja, a u 550 ima manje od po 50 stanovnika. U Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture. U državi je 50 praznih naselja, dok još 85 njih ima manje od po deset stanovnika. Širom zemlje rasuto je 50.000 praznih kuća, a u 150.000 niko ne živi. Poštu nema blizu 2.000 sela, osnovnu školu 230, a čak 173 osnovne škole imaju po jednog đaka. U 500 naselja ne postoji asfaltni put ni veza sa svetom. Čak 400 sela je i bez prodavnice. Ne treba podsećati na to da 2.760 sela nema vrtić.

Poljoprivredna gazdinstva poseduju 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Mehanizacija je stara oko dve i po decenije! Vodni režim je povoljan, ali neiskorišćen. Kanal Dunav - Tisa - Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu, a navodnjava se do tri odsto ili do 100.000 hektara! U svetu se navodnjava 17 odsto površina! Osigurava se samo osam odsto površina i imanja!

Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti? U svetu danas oko 50 odsto ukupnog broja stanovništva živi na selu (od sedam milijardi stanovnika). U Srbiji se u ruralnim područjima nalazi više od 40 odsto žitelja. U uslovima današnje civilizacije kod nas i u svetu, bio bi ogroman rizik ako bi se stanovništvo koncentrisalo samo u gradovima. Dakle, to je slučaj danas u Srbiji, gde trećina stanovništva živi u Beogradu, pa je potrebno zaustaviti takav proces.

Branislav Gulan, Odbor SANU za selo