Dr Branislav Ristivojević: Darvin u Službenom glasniku

NIJE se skoro desilo da neka incijativa pred Narodnom skupštinom tako dobro uzburka javnost kao što je to učinila već dobro poznata peticija za "reviziju izučavanja teorije evolucije u našim školama i fakultetima". Nažalost, u medijima je u vezi sa ovom inicijativom nametnuta (čast izuzecima) rasprava koja podseća na atmosferu komunističkih diferencijacija u vreme SFRJ. Nema nikakve ozbiljne analize ili rasprave podnete inicijative ili debate oko njenog sadržaja. Ili si "za" ili si "protiv".

Da se uočiti da se putem naslova čitaocima sugeriše kako inicijatori imaju neka mitska velikosrpska svojstva ("Srbi ukidaju Darvina", "Srbi protiv Darvina", "Srpski naučnici ukidaju Darvina") i sa njima se, umesto polemikom, obračunava omalovažavanjem, vređanjem ili podmetanjem nenapisanog ("stručnjaci peticiju razbili u paramparčad", "pisci peticije pobrkali lončiće", "inicijatori nameravaju da ubiju Darvina"). S druge strane, na samoj inicijativi se ne vide ni potpisi inicijatora. Ne bi me iznenadilo da se za koji dan ispostavi da jedan deo potpisnika ne zna da ju je potpisao.

Pažljivim čitanjem inicijative zaključuje se da su njeni podnosioci od skupštinskog odbora tražili dve stvari: 1) izmenu nastavnih planova škola i fakulteta; 2) izmenu naučnih zaključaka u vezi sa teorijom evolucije.

Prvo ne samo da jeste u nadležnosti jednog skupštinskog odbora, već je i najprirodnije mesto za tako nešto. Gde bi drugde trebalo da se utvrđuje zakonodavna politika u vezi sa osnovnim i srednjim školama nego u Skupštini? Naravno da se ovo ne odnosi na Univerzitet, jer je naučna ustanova i ima autonomiju. Ovo drugo ne da nema veze sa Skupštinom, nego je potpuno besmisleno. Naučni zaključci ne mogu da se izvode zakonodavnim postupkom, već naučnim metodom. Što znači da su mesto za kritiku Darvinovih naučnih zaključaka naučni instituti, časopisi, kongresi, fakulteti itd.

S druge strane, organizatori medijskog linča inicijatora čine istu grešku kada napadaju peticiju koju čine inicijatori kada osporavaju Darvina. Koliko god da su u pravu kada tvrde da Skupština nije mesto za naučnu raspravu o Darvinu, toliko greše kada uskraćuju Skupštini pravo da izvrši promenu obrazovne politike tako što će doneti odluku da se, na primer, izmene nastavni programi za osnovne ili srednje škole.

Koliko god bi bila manjkava zakonodavna politika koja bi bila utvrđena u naučnim institutima a ne u Skupštini, toliko bi bili manjkavi naučni zaključci koji se donose u zakonodavnom postupku umesto naučnim metodom. U suprotnom bi se naučni zaključci objavljivali u "Službenom glasniku" i stupali na pravnu snagu, a zakoni bi se donosili na naučnim skupovima i po institutima.

I za kraj: naučni metod iznad svih metoda, onaj koji važi u svim naukama i koji je univerzalno primenjiv, jeste naučna kritika. Zahvaljajući njoj nauka se razvija i ide napred. Inače bismo se još bojali da nam nešto novo ne padne na pamet.

Dr Branislav Ristivojević, Pravni fakultet u Novom Sadu