Dr Ratko Božović: U sedištu mog bića je Eros i odbrana života

- U tom sagledavanju svog života - kako kaže uvek mi je bila najbliža Andrićeva ideja da nam život vraća samo ono i onoliko koliko mi drugima dajemo. Svestan toga, mogu da dodam i da mi je sve u životu, kao i on sam, veoma brzo prošao.

*Da li za nečim konkretno posebno žalite? Od toga što niste, recimo, napisali još jednu knjigu, ili preplivali Dunav, ili...

- Iza nas uvek ostanu nedovršeni računi. Želeo sam, još u mladosti, da napišem knjigu o Njegošu, s obzirom na njegovo sjajno anticipiranje autoritarnih sistema. Ali mi je to nekako - izmaklo. I to u promišljanju da uradim, danas, sutra...Baš ta oblast vladavine će mene u kasnijem životu potpuno preokupirati, njoj ću se posvetiti i stoga mi je još žalije.

* Čemu ste težili u životu i koju ste od vrlina osvojili?

- Po mom mišljenju, moja najveća vrlina je upornost i želja da započeto završim. Nedovršenost ostavlja dubok trag na ljudska htenja i zato sam bežao od nje. Radio sam na pronalaženju ljudskog "hoću" i mislim da sam uspeo da to pronađem.

*Od vrlina koje krase ljude ( hrabrost, poštenje, skromnost, dobrota, zahvalnost, saosećanje...) do koje se, po vama, najteže dolazi?

- Ne verujem u pojedinačne vrline. Mislim da su vrline povezane sa ljudskom složenošću i da one zajedno moraju biti udružene i izmešane kako bi zajedno branile čovečnost i ljudskost, u onom filozofskom smislu. Dobrota sama za sebe ne znači ništa. Dobrota, recimo, kao osobina koja znači primetiti pored sebe drugoga - ne može egzistirati sama. Mora se udružiti sa zahvalnošću vrlinom koja najbrže zastareva, a koja znači imati saosećanje, a opet treba imati i empatiju - moralnu inteligenciju po kojoj moramo činiti drugome ono što bismo želeli da oni čine nama, i hrabrost, i poštenje i skromnost...Vrline zajedno čine čoveka.

*Koja je vaša najveća vrlina?

- Mislim da je to doslednost u odbrani vrednosti života, ili, ako hoćete, moralnih vrednosti. Trudio sam se da ne budem između bivstvovanja i postojanja. Da sam ne budem jedno, a život nešto drugo. Trudio sam se da živim u skladu sa tim vrednostima.

*Da li znate u kom se pravcu kreće naše društvo i kako ga zamišljate za 50 godina?

- Naše društvo je anomično društvo. Destabilizovano i dezorijentisano. To je društvo u kome vlada haos, anarhija i bezakonje. Društvo u tranziciji koje traga i za putem i za putokazom, a nema niti puta, niti putokaza, niti ima sigurnost da to potraži. Za 50 godina vidim drugačije društvo od ovog. Doći će neki novi klinci koji nisu opterećeni balkanskim upornim nevaljalstvom.

*Da li možete da nam objasnite kako se dogodilo da iz našeg društva nestane morala?

- Naše je društvo doživelo moralno samoubistvo. Budući da se to dogodilo, sasvim je logično da su iz njegove blizine nestale sve vrednosti. Posakrivale su se. Čekaju bolja vremena i sunce.

*Da li verujete da je upravo nedostatak morala doveo naše društvo u ovo bedno stanje u kome se nalazimo?

- Lično mislim da bez morala ne može da napreduje ni pojedinac, ni zajednica. Za preobražaj društva moral je neizbežan. Posebno za strukturalne preobražaje. Ako nemate moral, onda će u takvim društvima, kao kod nas danas, ako se "ne snađete" da ispadnete budala. Nema, nažalost, morala u ovom društvu. Zbog toga je moralan političar u balkanskoj kaljuzi nepotreban. Zato ih i nemamo, na kraju krajeva. A bez strukturalnih promena nećemo dobiti moralne političare, lekare, profesore, novinare, ni buduće generacije. Moraju najpre da vrate moral i prave vrednosti.

*Šta se dešava sa društvom? Da li je to devijacija ili smo, naprosto, u "tranziciji"?

- Naša je nesreća da smo u tranziciji koja traje neodređeno dugo i s neizvesnim ishodom. Čovek je objekat te tranzicije. Njegovu slobodu je apsorbovala sama tradicija. Tranzicija ukida slobodu izbora, sam izbor i samu slobodu. Tranzicija je vetar koji nas kao jesenje lišće baca od nemila do nedraga.

*Šta je po vama najvažnije da bi jedno društvo, koliko - toliko, bilo na zdravim osnovama?

- Da ima morala i da teži istini.

*Zašto stariji ljudi u proseku misle da je omladina koja dolazi najgora? Ili, zašto većina smatra da nam je omladina "najgora do sada". Da li je u pitanju psihološka varka ili je to prirodan tok razmišljanja starijih ljudi?

- Mislim zato što ne može da se pomiri sa tim da je njegovo vreme prošlo. Zato što je ukalupljen u svoje kalupe i svoje nekadašnje vrednosti i sve novo mu smeta.

*Da li pozne godine života koje su neminovne donose nešto lepo i šta? Zašto većina ljudi starost provodi u ogorčenju, ogovaranju dece i rođaka, u nekoj težini, umesto u tim lepim tajnama koje sigurno postoje?

- To je zato što mi nemamo kulturu starenja. Kao što postoji priprema za mladost u školama, tako bi trebalo da postoji i priprema za starost. Stari ljudi bi trebalo, kada završe svoj radni vek, da se edukuju da nešto rade. Da se ne bi osećali beskorisno i zbunjeno. Celog života su radili jedan posao i odjednom, kad odu u penziju oni shvate da ne umeju ništa drugo da rade. Osećaju se bezvrednim i padaju u depresiju, sitničare, imaju stres. Zato bi trebalo da traže smisao postojanja, smisao da ujutru ustanu, da se raduju i da brane svoj identitet.

* Šta je za vas nekada bio smisao života, a šta je sada?

- Smisao je velika enigma. Postojanje bez smisla je najgora stvar za čoveka, pa i za mene. Prazno postojanje. Smisao postojanja je da se menjamo, da ne budemo okovani logikom biologije ili životinjizma.

* Ljudi jure karijeru i novac, častoljubivi su, sa preteranim egom, hvališu se, šepure se, a šta je, zapravo, najvažnije?

- Užasno mi smeta potreba da se svemu da titula. Svi imaju formalna zvanja iza kojih ne stoji ličnost. Takođe prezirem samovolju, naročito kada ti somovoljnici odlučuju o drugima. Pored samovolje posebno prezirem vlastoljublje, slavoljublje i pohlepu svake vrste. Za mene lično to je najstrašnija slabost ljudi.

*Da imate šansu da (od tvorca) saznate tri tajne, koje bi to bile?

- Pitao bih ga da li postoji život posle smrti. Kako izgleda? Da li u svemiru postoje drugi ljudi? Da li su oni bolji od nas - ljudi na planeti Zemlji.