LJubivoje Stojanović: Pobeda Svetog Georgija

SLAVA i ime Svetog Georgija vekovima podstiču radost i stvaralaštvo mnogih. To je neosporna činjenica, a najbolja svedočanstva toga su mnogobrojni hramovi posvećeni ovom svecu, dva svečarska dana u crkvenom kalendaru (Đurđevdan i Đurđic), kao i veliki broj onih koji slave svoje krsno ime - slavu posvećenu njemu.

To potvrđuje snagu i smisao zdravog pamćenja žive vere kojom žive oni koji u vremenu tragaju za večnošću. Ovaj svetitelj dobro je razumeo smisao života - nije podlegao strahu od bezumnih moćnika niti se opredelio za nasilje kao meru postojanja.

Poznavši istinu postao je stvarno hrabar i slobodan od straha koji dovodi do nesigurnog dvoličenja što čoveka pretvara u roba odnosa. To je opasno samolišavanje koje vekovima obuzima nesigurne, koji sebe i druge zaklanjaju funkcijama samosužavajući svoje vidokruge. To je, inače, put stvaranja lažne elite, "velikana" koji svoju samovolju proglašavaju jedinim merodavnim odrednicama.

Jedan mladi oficir iz daleke prošlosti, koji je živeo pre 17 vekova, i pred kojim je bila blistava vojnička karijera, nije pristao da bude bezlična brojka u masi podanika. Video je bolje i dalje od savremenika i opredelio se za istinu postojanja. Bez prkosa prema bilo kome i sa punom odgovornošću prema sebi i drugima jasno je rekao svojim savremenicima da ne želi da bude podanik koji obožava nekoga zbog njegove funkcije.

To nije bila pobuna protiv vlasti i društvenog poretka već poziv svima da uzrastaju tako što će "veliki" služiti "malima" poštenjem i stvarnom brigom o boljitku, dok će im ovi uzvratiti poštovanjem i poverenjem. Tako se stvara zdrava zajednica u kojoj je jednakost - pravo na različitost.

Sveti velikomučenik Georgije bio je hrišćanin onda kad je to bilo društveno neprihvatljivo, teško i opasno po život. On je vreme merio večnošću, a svakog čoveka je gledao u stvarnosti budućega veka. Tako je bio stvarno slobodan od potrebe da preživljava pod teretom borbe za opstanak i zbog toga nije bio opterećen strahom od progonitelja kao što nije želeo da mrzi neistomišljenike.

Znajući smisao vremena i večnosti pobedio je svoje dželate koji su ga, izvršavajući naloge onovremenih vlastodržaca, različitim načinima mučili. Može se neko pitati: pa kako ih je pobedio kad su ga oni nadživeli?

Da, to je tako ako se život meri godinama i svodi na nestajanje u grobu! Ali, ako se vidi dalje i želi više od toga da budemo "hrana za crve" onda je sve drugačije. To nije naivna kompenzacija za istorijske neuspehe već dalekovidost koja providi kroz sve istorijske blokade postojanja.

To je u ono vreme, na početku 4. veka razumela i carica Aleksandra, supruga Dioklecijana, gonitelja hrišćana i glavni žrec njegovog carskog kulta. Zadivljeni snagom vere mladog oficira Georgija, i sami su postali hrišćani. Georgijeva istrajnost u veri bez prkosa i mržnje, pokrenula ih je da i oni poveruju u Hrista, jer ih očigledno nije ispunjavalo čovekopoklonstvo i kult bogotvorenja ljudi i funkcija.

Oni su razumeli jedinu pravu političku poruku hrišćanstva: car nije bog!

Svaka vlast je od Boga zarad očuvanja poretka u svetu, a nijedna vlast nije umesto Boga da bi bilo koga od ljudi obožavali do samoobezličavanja.

Mogao je mladi oficir Rimske imperije da pokaže odanost caru i prestolu i "mirno" provede dane svoga života uživajući u privilegijama položaja. On je, međutim, hrabro, ali ne prkosno, stao pred cara i rekao: Ja sam hrišćanin!

To je dobar pokazatelj da je kroz vekove bilo otvoreno samo ono društvo u kojem ima mesta za sve naše različitosti. Samo onda kad niko nikome ne sputava slobodu može se govoriti o radosti suživota.

Znajući sve ovo, svečari koji slave svoje krsno ime trebalo bi da dobro promisle kako to čine i odluče se da izaberu njegov put i način postojanja. Samo tako će ući u radost vere i neće imati potrebu da to zamenjuju različitim oblicima veselja i uveseljavanja u obilju hrane i pića. Trpeza je blagoslovena, gostoljublje je dobro, ali treba znati da je pravo gostoljublje kad ugostimo "nezvanog" gosta znajući da je to upravo sam Hristos i u njegovo ime Georgije Pobedonosac.

Potrebno je da razumemo poruku mira i ljubavi koju nam šalje veliki svetitelj koji je slobodan od svakog slavoljublja i zato bi bilo najbolje da u njegovo ime jedni drugima činimo ono što je najbolje, a ne da iza njegovog imena skrivamo svoje nedorečenosti i sebičnosti. Nije teško razumeti poruku Svetog Georgija, samo je potrebno da u sebi prevaziđemo strahove jedni od drugih i mržnju jednih prema drugima.

Ljubivoje Stojanović, protojerej