Sećanje na Kiku budi nove podele

VEST da će 9. maja, na Dan pobede u Mladenovcu, kod robne kuće u centru biti postavljena bista "kosmajske, partizanske heroine", Božidarke Kike Damnjanović je hit tema koja se svakim danom sve više rasplamsava. Podelila je mladenovačku, ali i širu javnost, otvorila stare rane, produbila podele i strasti. I, nema onog ko se, usled životnih briga, u potkosmajskom kraju ne bavi i pitanjem: kome je i zašto baš sada potreban taj spomenik.

Pitanje je, kažu, spontano pokrenuto iz velikog mladenovačkog predgrađa - sela Kovačevca iz koga su potekle prve i najteže optužbe na račun, decenijama slavljene i hvaljene partizanke i narodnog heroja Kike, čijem je životnom putu, sticajem sudbine ili namere, pridodato i to da je bila žena Dragoslava Draže Markovića, upamćenog ponajviše po jagnjećim brigadama, bašibozlucima i terevenkama.

Zašto je baš iz Kovačevca potpaljen fitilj našeg najnovijeg neslaganja? Zato, kako je odjeknulo u javnosti, što su u ovom selu "zlodelom Kike zatrte čitave porodice takozvanih narodnih neprijatelja".

Pa ko će, pitamo se, onda o tim zlodelima da svedoči?

- Kod nas u Šumadiji, kaže se: kad ti sve muške glave iz kuće pobiju, to je zatiranje porodice i imena - odgovara Milutin Mika Damjanović, unuk Vojislava Damjanovića kome se deda, okićen Karađorđevom zvezdom, Albanskom spomenicom, Ruskim ordenom Svetog Đorđa i francuskim ordenom Legije časti poverio gotovo na samrti da bi "oprao savest, jer je podržao novu partizansku vlast i novu jugoslovensku državu".

Deo Kovačevca je ustao protiv spomenika Kiki koja je, kažu nam, zaslužila osudu, a nikako spomenik jer je "lično odgovorna za smrt najmanje stotinu njegovih meštana, njihove mladosti"... Četrdesetoro je upisano u spomenik - u centru sela. I malo je onih koji ne veruju da je upravo Kika odgovorna za njihovu smrt.

Govori Miodrag Eskić:

- Ja sam jedini naslednik dede i ujaka, Nikole i Andrije Marića. Oni nisu bili u četničkom pokretu. Bili su ugledni i prilično bogati... Baka mi je ostavila u amanet da o njihovoj tragediji svedočim. Andriju je Kika lično likvidirala. Krio se, ovde, u crkvi. Ona je celu četu digla i portu opkolila da bi ujaka Andriju ubila. Pucala mu je u čelo i u ranu ostavila ružu.

Tako priča Eskić, tako teče potresna priča i o trojici ubijenih Petrovića, čije je ubistvo "isto tako naredila Kika Damnjanović".

Prvoslav Matović, sestrić nestalog Đorđa Stamenkovića, ne kaže da je za nestanak ujaka baš kriva "mladenovačka heroina", ali se, s neskrivenom sumnjom da je to njeno nedelo, pita: kome je i zašto ovaj spomenik upravo sada potreban.

Odbornici mladenovačke Skupštine su, većinom, izglasali da bista može da bude postavljena. Milutin Mika Damjanović, unuk istinskog heroja Vojislava je u čudu:

- Zar naši odbornici nemaju preča posla u ovo crno vreme? Crno, jer mladi ljudi besposliče, niko na njih ne obraća pažnju, nikog ne boli uvo što pijemo vodu neispravnu za piće... Sad podržali Udruženje boraca NOR-a da postavi bistu. Ne za delo, nego za zlodelo?

Iz Kovačevca, tako, najavljuju peticije i proteste. Ključaju sećanja potomaka, rane prokrvarile. Kome je ovo, zaista, potrebno.

- Skupština je donela odluku. Za nas je to završena priča. Bista će biti postavljena na Dan pobede - govore nam Nikola Kostadinović, Radomir Petrović i Ratko Čokić, čelnici Udruženja boraca koje neguje sećanje na NOB i Kiku za koju kažu da je "svojim delom zadužila potkosmajski kraj".

Bista Božidarke Damnjanović u bronzi, rad Ota Loga

Dodaju da je bista gotova, pokazali su nam je i ponosni su, kažu, da su priloge za izradu darovali građani, a idejno rešenje davno uradio poznati jugoslovenski vajar Oto Logo.

Spomenik će, sasvim je siguran Kostadinović, biti postavljen kako je i planirano. Do tog dana, tog 9. maja, ko zna šta će se iz svega ovoga ispiliti. Zasad je, kao iz priče na onom brvnu. Trulom i nepotrebnom.