Prota ne želi da pruži legitimitet uzurpiranom hramu

POLAZNA tačka teksta "Lažne optužbe sveštenika Draška Todorovića", objavljenog u "Novostima" na strani "Stavovi - Polemike - Pisma", koji je u celosti uvredljivog tona, jeste da je prota Draško Todorović izlapeo i da ništa ne zna, iako se to u tekstu perfidno prikriva i insinuira, a kako je prota dobrog zdravlja i pri čistoj pameti, to je odmah uočio. Dakle, biografija oca Draška, koja je dostavljena medijima, najbolje svedoči suprotno. Prota je i dalje aktivan na više polja i društveno angažovan, a episkopov je problem što ne može da ga prati, za šta krivicu ne može snositi otac Draško.

Prota Draško ne dolazi u Crkvu Svete trojice, što ne znači da se Bogu ne moli, već to znači da prota ne želi i neće da pruži legitimitet uzurpiranom hramu. Postoje i druge crkve u kojima se Bogu može moliti, što prota uvek čini.

Andrej Ćilerdžić je uništitelj struktura CO Sv. trojice. On je dovršio proces uništavanja, koji je, nažalost, počeo 2005. godine, a na koju činjenicu je prota više puta ukazivao i upozoravao.

Andrej Ćilerdžić je nastavio da pravi probleme u funkcionisanju sa državnim vlastima u Švajcarskoj, što su pre njega činili Konstantin Đokić i Irinej Bulović, koji takođe nisu shvatali svu kompleksnost stečene pozicije naše crkve u Švajcarskoj, kao uređenoj i modernoj državi, koja drži do svojih zakona i do poštovanja, kako prava, tako i obaveza...

Nije tačno da je prota Draško Todorović sam potpisao ugovor o iznajmljivanju crkvenog centra. Tačno je da su ugovor o iznajmljivanju zgrada i zajedničkom ulaganju potpisali predsednik Crkvene opštine Neumnster kao pravno lice Evangelističke reformirane crkve i predsednik Crkvene opštine Sv. trojice kao pravno lice Srpske pravoslavne crkve. Pored predsednika potpisao je i prota Draško Todorović, jer je, zahvaljujući njegovom ugledu sveštenika, uopšte i došlo do takve realizacije. Samo su srpski vernici uložili oko milion franaka. Od 2011. partner je strpljivo čekao da se produži zajednički ugovor i nastavi plodonosna saradnja. Ni Irinej Bulović ni Andrej Ćilerdžić nisu mogli da prihvate da laik - predsednik Crkvene opštine (gle klerikalizma) potpiše ugovor kojim bi se produžio boravak struktura CO i zadužbina u zgradi, koja je sada u nepovrat izgubljena, što je nenadoknadiva moralna i materijalna šteta koju će neko na kraju morati da plati vernicima.

Finansijska kontrola postoji, ali kao u Srbiji. Crkvena opština Svete trojice je, međutim, imala kontrolne strukture, suodgovornost laika - vernika i eksternu reviziju. Sveštenici ne evidentiraju i ne prijavljuju uredno primanja, što pri ulazu novca iz inostranstva i preko struktura Crkve predstavlja čak i bezbednosni problem, imajući u vidu povećani strah od terorizma, koji realno postoji u situaciji kada se ne mogu pratiti tokovi novca, što inače Švajcarska veoma dobro radi, osim u slučaju naše crkve.

HOKS kao švajcarska institucija nije dužna da eparhiji polaže račune. Patrijarh Irinej kao počasni predsednik ne samo da može uvek da dobije na uvid sve podatke koji ga interesuju i koji su od značaja za Crkvu, nego i da saodlučuje. Poslovanje je svakako transparentno, drugačije i ne može biti u uređenoj državi.

Trenutni ugled koji ima SPC u Cirihu, kojim se člankopisac hvali, jeste ugled jednog udruženja vernika (a ne crkve), poput ugleda kakve sekte, na koji nivo je svedena Crkva, nepoštovanjem zakona i propisa kojima se uređuje ova oblast u Švajcarskoj.

Prota Draško Todorović i pravni tim HOKS