UVOĐENjEM profesionalne vojske 2010. godine, mnogi muškarci koji su služili obavezni vojni rok u bivšoj SFRJ su oštećeni što im se vreme provedeno u JNA, ne uračunava u radni staž. Na taj način oni su prinuđeni da idu u penziju, najmanje godinu dana kasnije.

Poslednjih sedam godina bilo je nekoliko inicijativa za prizanavanje vojske u PIO, ali niti su one bile dovoljno glasne, niti su nadležni imali sluha za njih.

- Danas muškarci ne idu u vojsku, niti im se preti zatvorskim kaznama ako ga izbegavaju, a čak ih i devojke ne odbacuju zbog toga što nisu služili vojsku - kaže jedan od pokretača peticije da se JNA uračuna u radni staž. - Zato smatram da treba ispraviti ovu nepravdu i bar im tih 12 meseci "upisati" u radnu knjižicu.

U mnogim državama nekadašnjeg Istočnog bloka, kao što su Češka, Mađarska, Rumunija i Bugarska, vreme provedeno na odsluženju vojnog roka računa se kao deo staža. Čak se otišlo i korak dalje, pa državni budžet pokriva uplatu doprinosa za vreme provedeno u vojsci. Do profesionalizacije vojske u Mađarskoj su čak i redovne studije ulazile u staž.

Jedna od država u našem okruženju koja je prva počela da priznaje vojsku na ovakav način je Slovenija i kod njih važi umanjenje uslova za penziju za dve trećine vremena provedenog u vojsci.

Pokretači inicijativa smatraju da će muškarci koji su nekad bili obavezni da idu u vojsku, ostati u pogledu ostvarenja prava na starosnu penziju u neravnopravnom položaju u odnosu na mlađe generacije. Vojni rok je služen u javnom interesu, bio je dužnost i čast za svakog mladića. Sa druge strane, generacije muškaraca koji su na odsluženju vojnog roka proveli 12 meseci ili duže, prinuđeni su da idu najmanje godinu kasnije u penziju.

Jelica Timotijević, direktor sektora za odnose sa javnošću ističe da se prema važećim zakonskim propisima, vreme služenja redovnog vojnog roka ne može priznati u staž osiguranja, niti se retroaktivnom uplatom doprinosa ovo vreme može regulisati kao staž osiguranja.

- Po propisima koji su stupili na snagu 2003. godine jedino je moguće da osoba koja ode na odsluženje vojnog roka sama sebi uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, po članu 15 Zakona o PIO, ukoliko je u tom periodu bio van osiguranja - kaže naša sagovornica.

S druge strane, mnogi se pitaju zašto je potrebno podnositi dokaz o vojsci prilikom podnošenja zahteva za penziju. Dokaz o regulisanom vojnom roku, odnosno overena fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka, neophodan je da bi se u postupku ostvarivanja prava na penziju utvrdilo da se taj period ne računa u staž osiguranja po bilo kom osnovu, kao što su zaposlenja ili samostalne delatnosti.


MINISTARSTVO: JEDINI USLOV PLAĆENI DOPRINOSI

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ističu da je karakter služenja vojnog roka uređen propisima o Vojsci Srbije, pa isključuje mogućnost obaveznog penzijskog osiguranja po pojedinim osnovima, kao što je radni odnos. Međutim, vreme služenja vojnog roka se može priznati u staž osiguranja u određenim situacijama. Naime, kada se svojstvo osiguranika stekne po osnovu obavljanja ugovorenih poslova, po osnovu uključivanja u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i kada se po tom osnovu plati doprinos, iako je taj osiguranik bio na služenju vojnog roka, ima pravo na računanje staža osiguranja.

- U ovom trenutku ne posedujemo informacije na koji način je ovo pitanje uređeno u drugim zemljama, ali svaka zemlja uređuje shodno svojim potrebama, ekonomskim mogućnostima, uz obavezu uvažavanja osnovnih principa poštovanja minimuma socijalne sigurnosti - kažu u Ministarstvu rada. - Što se tiče redovnog studiranja, napominjemo da u skladu sa propisima o obrazovanju, odavno ne postoji podela na redovno i vanredno studiranje, već na finansirajuće i samofinansirajuće, pa je shodno tome još od 2003. godine u Zakonu o PIO, za potrebe definicija različitih prava u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja, definisano samo školovanje, ne ulazeći u to o kakvoj vrsti školovanja se radi.