Nedeljko Terzić: Organske šare

FLOMASTERI, masne (uljane) boje, farbe iz kesica, sa voskom i bez njega, bleštave đinđuve koje se nalepe, sprejovi sa pozlatom, sitne zvezdice i baška štampane samolepljive sličice i još koješta koristi se za ukrašavanje vaskršnjih ili uskršnjih jaja. Poslednjih decenija razvila se čitava umetnost ukrašavanja, tako da više i nije cilj jajeta da bude u slast potrošeno, nego da se čuva ko zna za koga i ko zna dokle, kao ukras i prestižni predmet u vitrini porodične kuće. I sve je to daleko od verskih i narodnih običaja.

Nostalgija i melanholija najčešće prizivaju slike prošlosti koje imaju šta da kažu. Posebno u selima negovan je kult zajedničkog farbanja jaja u ogromnim oranijama, sa podloženom vatrom na ulici. Jaja, ukrašena listićima maslačka, deteline, kukute, mlade prolećne trave od koje se prave krstići, i nekih drugih reckavih listića, sve takozvanog organskog porekla, umotano u komade najlonskih čarapa, kuvaju se. I niko nije brinuo da li će ako malo napukne, jaje primiti boju i, nedobog, biti škodljivo. Kuvana u lukovini dobijala su čudne šare oker-braonkaste boje. Predivan otisak prolećnog bilja i predivan utisak punog sjaja koje, jaja dobijaju kad se namažu slaninom. Pet-šest porodica prione na takav posao, svi donose snopove kukuruzovine ili granja, bude tu časti i ponuda za mušku čeljad, za žene i decu. Kada se posao završi, nema šanse da jedna žena pogreši ni samo kod jednog jajeta da li je iz njene kuće ili nije. Jaja: kokošija, guščija, pačija i retko morčija ili bibičija. Danas su tome dodata jajašca prepelice (čuda čine sa zdravljem ljudi), nekih drugih živinčadi: noja, emua, pingvina, a moguće i krokodila.

Demokratsko oslobađanje od svega što je radno obavezujuće uslovilo je da je lakše otići na pijacu ili u specijalizovane prodavnice i kupiti već ofarbana i ukrašena jaja u manufakturnoj mini-industriji.

Hemija iz kesica i folija čini čuda, a hemija u našim glavama i svesti mora biti stabilnija. Ono malo lepe prošlosti neko je za nas stvorio.