JA sam lekar u penziji i nije mi cilj da jednoj bolnici zbog mene plene imovinu. Nikad u životu se nisam borila za novac po svaku cenu. Želim da imam dovoljno para da pristojno živim, da odem u pozorište ili na jednodnevni izlet. Novac koji sam do sada dobila od KBC "Dragiša Mišović" mi je za to sasvim dovoljan i odustaću od daljeg izvršenja.

Ovo je za "Novosti", uz dosta suza, juče ispričala 76-godišnja Simonida Tanasijević iz Beograda, zbog čije tužbe za plac koji već decenijama nije u posedu KBC "Dr Dragiša Mišović" i presude da se vlasnici isplati 1,1 milion evra, ovoj bolnici preti plenidba imovine.

Izlaz iz nezavidne situacije u kojoj se našao "Mišović" i zbog koje je bolnica već godinu dana u blokadi, nije nađen juče ni na sastanku predstavnika Ministarstava pravde i bolnice. Samo je ukazano da Ministarstvo pravde ne može da se meša u postupak izvršenja sudske odluke, ali da će nastaviti da prati zakonitost postupanja nadležnih u ovom slučaju. Istovremeno, Ministarstvo zdravlja razmatra modalitete kako bi se izbeglo da u bolnicu uđu izvršitelji i popisuju imovinu za plenidbu.

"Mišović" bi, ipak, najbrže mogao da spase preokret situacije i Simonidin odustanak od nadoknade za zemljište, za koje joj je bolnica dosad isplatila tri miliona dinara.

Takvom odlukom da odustane od daljeg sprovođenja izvršenja duga od 1,1 milion evra, koliko po sudskoj presudi "Mišović" treba da joj plati, gospođa Tanasijević razrešila bi ovu, za "Mišović" bezizlaznu situaciju.


Simonida je radni vek provela kao lekar u Jagodini. Kaže da uopšte nije želela da njen slučaj izađe u javnost, pa zato ne želi ni da se fotografiše za novine, ali je pristala da za "Novosti" priča o nasleđenom zemljištu koje je država svojevremeno oduzela, i sporu zbog 12 ari placa u Kronštatskoj ulici broj 5.


- Taj plac je kupio pokojni stric, apotekar, s apotekom u Ljuboviji, 1938. ili 1939. godine - objašnjava gospođa Tanasković. - Bio je težak astmatičar i umro 1940. pošto je na sebi isprobao neki novi lek. Plac je nasledila njegova majka, moja baka, dva strica i ja, kao naslednica svog oca, koji je poginuo u Aprilskom ratu. Baka i jedan stric su se odrekli svog dela u korist čika Brane, a meni je ostala četvrtina.

SVE MOŽE DA SE PLENI PO zakonu ne postoji nijedno ograničenje u pogledu toga šta može biti plenjeno jednoj bolnici, pa se na popisu mogu naći vozila, kreveti, ultrazvučni, rendgen aparati... Zakon dozvoljava čak i plenidbu zgrade, ali u ovom slučaju izvršitelj se nije za to odlučio.

Država je, kaže naša sagovornica, eksproprisala zemljište 1960. godine, ali im novac nikada nije isplaćen. Profesor dr Radisav Šćepanović, direktor, za "Novosti" je objasnio da je "Mišović" 1963. kupio to zemljište od Opštine Savski venac, isplatio ga i posle nekog vremena prodao Domu časnih sestara, koje su tu sagradile kuću. One su ga 1992. godine prodale preduzeću "Koling", koje je pre pet godina otišlo u stečaj. Budući da se u papirima kao korisnik zemljišta vodio KBC, sud je ovu bolnicu obavezao da isplati neisplaćen novac za eksproprijaciju, kako je tada nalagao zakon, po tržišnoj vrednosti.

U Komori izvršitelja kažu da je izvršiteljka koja je radila na tom slučaju postupila po pravosnažnoj izvršnoj presudi i rešenju za izvršenje. Ona je lane odredila izvršenje na računu izvršnog dužnika, ali je, na molbu "Mišovića", sa izvršenjem zastala. Budući da novca od tada na računu nema, ona će uskoro, kažu, morati da odredi novo sredstvo izvršenja - popis pokretnih stvari.

- Mene je u tom sporu zastupao bratanac, Nemanja Aćimović, advokat, koji je i došao do papira vezanih za tu imovinu - priča gospođa Simonida. - Međutim, ja ne želim da zbog mene bilo ko blokira rad bolnice, da joj plene stvari. Kao lekar, znam da zdravstvo nema para. Kada nisam dobila pare kad sam se školovala i želela da putujem, ne moram sad pod stare dane da se obogatim.

Gospođa Simonida navodi da je u ovom slučaju došlo do raskoraka između onoga što ona želi, i onoga što želi njen bratanac, advokat, i da će odustati od daljeg izvršenja.

U međuvremenu, iz Agencije za restituciju poručili su da ceo ovaj slučaj nema nikakve veze sa njima, niti aktuelnim procesom restitucije, već da je reč o sudskom sporu po drugim zakonima. Što se tiče restitucije, sva obeštećenja padaju na teret države, a ne korisnika zemljišta, a prva obeštećenja na naplatu dolaze tek dogodine.