Nikad više spomenici Aćifu i OVK

Ukoliko se usvoji zakon o ratnim memorijalima, koji će se uskoro naći pred narodnim poslanicima, Aćif-efendija i teroristi OVK neće više moći da imaju spomenik u Srbiji.

Decenijama je oblast izrade obeležja koja oblikuju istorijska sećanja neuređena. Sve je prepušteno lokalnim samoupravama i njihovom sagledavanju i poimanju istine. Događa se da spomenik dobiju teroristi ili se glorifikuju oni koji su se borili protiv Srbije, a država nema pravno oruđe da to spreči. To će se uskoro promeniti.

- Nacrt zakona o ratnim memorijalima prošao je zakonodavni odbor Vlade Srbije i uskoro bi trebalo da bude u Skupštini - kaže, za "Novosti", Dragan Popović, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

- Do sada nije postojala adekvatna zakonska regulativa o spomen-obeležjima posvećenim negovanju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Imali smo slučajeve da neko podigne spomenik neprijateljima Srbije, a nije postojao pravni osnov da se on ukloni. Zakon o memorijalima u potpunosti reguliše ovu oblast. Ministarstvo će biti krovna institucija koja će davati saglasnost za postavljanje spomen-obeležja.

Lokalne samouprave će biti u obavezi da uklone spomenik po nalogu inspektora, a predviđene su i sankcije ukoliko to ne urade. Kazne za odgovorna lica su od 100.000 do 150.000 dinara, a za pravna između milion i dva miliona dinara.

- Opštine u Srbiji imaju odrešene ruke za podizanje spomenika po svojoj volji, ali i prećutno odobravanje za već podignuta znamenja - objašnjava Popović. - Zbog komplikovanih nadležnosti skoro da je bilo nemoguće ukloniti spomenik poginulim teroristima u Preševu ili spomen-ploču

Aćif-efendiji u Novom Pazaru. Na jugu Srbije i u Vojvodini postoji još sličnih spomenika, a videćemo da li će gradski čelnici prkositi naredbama kad se uvedu novčane kazne.

Popović ističe da svako spomen-obeležje mora biti u duhu oslobodilačkih ratova države Srbije:

- Srbija je vodila oslobodilačke, a ne osvajačke ratove. Bili smo napadani, osvajani, gubili smo, vraćali se kao pobednici. Civilizacijska je tekovina da i naši neprijatelji mogu da imaju svoja obeležja, ali samo oni koji nisu činili zločine srpskom narodu. Niko ko je činio zločine srpskom narodu ne može da ima spomen-obeležje u ovoj državi. Ne može ni u jednoj.

U Srbiji ima mnogo mesta gde su sahranjeni neprijateljski vojnici, najviše iz Drugog svetskog rata. Neka od njih su obeležena, a druga, poput nemačkog groblja u Kraljevu - nisu.

- Obeležje mogu da dobiju samo oni nemački vojnici koji nisu pripadali jedinicama koje su streljale građane Kraljeva, Kruševca, Loznice, Kragujevca... Ako ikada dođe do potpisivanja sporazuma između Srbije i Nemačke, njihovi zemni ostaci verovatno će biti sakupljeni na jedno mesto na kome će biti postavljeno obeležje da tu počivaju. Civilizacijska je stvar da groblja treba da budu obeležena.

Mišljenje o predlozima za uređenje ili uklanjanje ratnog memorijala, kako je predviđeno u Nacrtu zakona, davaće Savet za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, u kome će biti naši eminentni istoričari, univerzitetski profesori, akademici.

- Na osnovu njihovog mišljenja znaćemo šta je u duhu naše tradicije, a šta može da se ukloni jer ne odgovara istorijskim činjenicama - objašnjava Popović.

Srbija, inače, ima 600 spomenika i memorijala u zemlji i inostranstvu. Ratna obeležja imamo u 45 država, od severne Afrike do severa Evrope.

Ploča Aćif-efendije

UKLANjANjE MEMORIJALA

U Nacrtu zakona se navodi da predlog za uklanjanje ratnog memorijala mora da sadrži dokaze da on sadržinom ne odgovara istorijskim i stvarnim činjenicama, da vređa opšte i državne interese, nacionalna i verska osećanja ili javni moral, da je posvećen događaju koji nije u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije ili simbolizuje gubitak suvereniteta, teritorijalnog integriteta, celokupnosti ili slobode Srbije. Spomenik će biti uklonjen i ako je podignut licu koje je zastupalo fašističke, nacionalističke, šovinističke, separatističke ideje ili je bilo saradnik okupatora. Rešnje o uređenju ili uklanjanju ratnog memorijala donosi ministar, po prethodno pribavljenim mišljenjima Saveta i nadležne ustanove za zaštitu spomenika.