SVE što se danas događa, da sa svojim profesorom i još jednim kolegom učestvujem u važnim eksperimentima u CERN-u, da budemo zaduženi da ceo sistem na kome rade stotine istraživača iz celog sveta besprekorno funkcioniše, uz to još spremam doktorat, bio je dobar splet okolnosti. Mnogo sam želeo da se bavim nuklearnom fizikom, a možda sam i rođen pod srećnom zvezdom.

Ovako, skromno, za "Novosti", govori mladi srpski istraživač Marjan Ćirković (29), asistent na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Genijalni fizičar rođen je u planinskom selu Kozare, kraj Vlasotinca, gde je završio i gimnaziju. Završio je studije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je danas asistent na predmetu Nuklearna fizika, a i na trećoj je godini doktorskih studija. Kaže da nije tipičan fizičar, jer ima mnogo drugih interesovanja, pre svega košarku, a nije ni bio ni najbolji student koga je fakultet video.

* Iako ste skromni u ocenjivanju svog angažovanja, nije mala stvar učestvovati u istraživanjima u CERN-u i tamo spremati doktorat?

- Ako se gleda sa strane, recimo iz ugla moje mame, koja najviše prati šta ja radim, uspeh je veliki. Ali iz ugla nauke, to je prirodan sled stvari. Želeo sam da se bavim fizikom elementarnih čestica. Kada sam završavao fakultet, otvorilo se mesto za asistenta na fakultetu. Primljen sam, a onda me je prof. dr Jovan Puzović uključio u Beogradsku grupu, čiji je on rukovodilac u CERN-u.

* Kakvi su bili prvi utisci po odlasku u Evropski institut za nuklearna istraživanja (CERN)?

- To je svet za sebe, u kome radi oko 10.000 istraživača. Najzanimiljivije je kada uđete u restoran i tamo vidite sve nacije sveta na jednom mestu, od Japanaca, Kineza, Indusa, Amerikanaca do Evropljana. Niste u svojoj zemlji, a ne osećate se kao stranac, jer su tamo svi zapravo stranci.

NI LAPTOP NA KREDIT * Mladi istraživač u Srbiji ne može da uzme ni kredit za stan sve dok ne postane redovan profesor.
- Ne samo stan, nego ni laptop nisam uspeo da uzmem na kredit. Otišao sam u banku sa namerom da uzmem kredit na dve godine i kupim sebi bolji kompjuter, jer mi je to važno za rad. Hteli su da me odbiju, iako imam ugovor na tri godine, pa je šef rekao da može da mi izađe u susret, ali su mi tražili toliko dokumentacije da sam odustao. Na kraju mi se više isplatilo da štedim i kupim za gotovinu.

* Šta je vaš posao u CERN-u?

- Naša grupa radi u okviru kolaboracije NA61/shine, u kojoj učestvuje oko 170 istraživača sa 30 univerziteta. Naš posao nije na velikom hadronskom sudaraču (LHC), koji je u javnosti poznat po priči o "božjoj čestici" i tamnoj materiji. Pre nego što protonski snopovi dođu u taj veliki sudarač, oni se ubrzavaju na jednom manjem akceleratoru, "Super proton sinhrotonu". Veći deo snopova odlazi u LHC, a jedan deo se isporučuje našem eksperimentu. Naš posao tamo je da brinemo da jedan od detektora na kome se dešavaju eksperimenti i koji meri vreme preleta čestica bude u savršenom stanju. To su veoma skupe stvari, eksperimenti koštaju stotine hiljada franaka, i veoma je važno da sve bude besprekorno.

* A šta je tema vašeg doktorata?

- Kada se pokrenu protonski snopovi u različitim smerovima, potom ubrzaju i sudare, nastaje šuma najrazličitijih čestica. Tamo se analiziraju neke od čestica koje nastanu u sudaru snopova i o kojima podatke uzimamo sa tih detektora. Svako od nas bavi se jednom malom kockom velikog mozaika, koji se u fizici zove Standardni model. Konkretno, ja analiziram sudare teških jona, istražujem čestice koje se zovu mezoni i sačinjene su od jednog kvarka i jednog antikvarka.

* Ko finansira vaša istraživanja u CERN-u?

- Nažalost, od države ne dobijemo ni dinar za to što smo tamo. Svaka država, pa i naša, plaća članstvo u CERN-u, ali se rad u kolaboraciji dodatno naplaćuje. To drugim istraživačima snose njihove zemlje i još im plaćaju troškove puta i boravka. Mi smo u jednom trenutku shvatili da ne možemo da učestvujemo jer nemamo finansiranje. Ali pošto smo im potrebni za održavanje detektora, kolaboracija je rekla da će nam oni plaćati putne troškove i tako smo i dalje tamo. Svi drugi plaćaju učešće, samo su nama plaćeni troškovi da učestvujemo.

* Koliko vremena provodite u Švajcarskoj?

- Neko od nas trojice iz Beogradske grupe uvek mora da bude tamo kada su eksperimenti u toku. Smenjujemo se na dve-tri nedelje, jer su nam predavanja i vežbe na fakultetu ipak prioritet. Da nismo zaposleni na fakultetu, nikad ne bismo ni bili u CERN-u. Za nastavu primamo platu, a ovo je bonus.

* Kako se naviknete kada iz laboratorije za studentske vežbe na fakultetu dođete pred opremu koja je najskuplja na svetu?

- Oprema na fakultetu nam je ubedljivo najveći problem. Kada bi neko iz sveta došao da vidi na čemu studenti uče nuklearnu fiziku, ne bi mogao da veruje. Dobili smo 2013. godine opremu za laboratoriju koja se u Velikoj Britaniji standardno koristi u osnovnim školama. Jonizaciona komora koju koristimo za eksperimente proizvedena je početkom dvadesetog veka. Ali opet studenti, nevezano za moj rad, kažu da su vežbe iz nuklearne fizike najzanimljivije. I ja sam tako mislio kao student. Mi se bavimo eksperimentalnom fizikom i zaista bez pristojne opreme rad nije moguć. A naša laboratorija više izgleda kao muzej sa antikvitetima nego kao radni prostor.

* Interesovanje maturanata za studije fizike godinama je slabo. Da li se upisuju oni koji ne mogu nigde drugde ili su to zaljubljenici u fiziku?

- Podjednako ima i jednih i drugih. Zato već oko 40 odsto upisanih otpadne posle prve godine. Među onima koji stignu do druge i treće godine ima prosečnih, ali u svakoj generaciji ima i po dvoje-troje izuzetnih fizičara, kojima pozavidivim jer imaju znanje veće nego što sam ja imao u studentskim danima. Uglavnom su to naši olimpijci, osvajači medalja, đaci Matematičke gimnazije, koja je pravo blago koje Srbija treba još više da ceni. Kada sam ja upisao fakultet, iz obične gimnazije, shvatio sam da su oni aždaje za mene, prema znanju s kojim su došli na studije. Problem je što se fakultet finansira prema broju studenata, pa su i kriterijumi za upis dosta spušteni i upiše se skoro svako ko želi. Od broja upisanih zavise naše plate.

* Pripadate generaciji koja je zakinuta za naučne projekte jer se godinama odlaže raspisivanje konkursa za novi projektni ciklus. Učestvujete li uopšte u nekom projektu u Srbiji?

- Tri i po godine čekam raspisivanje konkursa za projekte. To je veliki problem, jer mladima onemogućava da se bave naukom. I sada kažu da će još dve godine trajati nekakvo privremeno finansiranje. To je izgubljenih pet godina u kojima bi trebalo da se bavim naukom. Finansiranje nauke je stvarno haotično i pokazuje sraman odnos države prema nauci.

* Planirate li da, uprkos teškoj situaciji, ostanete u zemlji?

- Moj prvi plan je da završim doktorat, a potom u dogovoru sa svojim profesorom, završim postdoktorske studije negde u inostranstvu. Mnogo volim svoju Srbiju, vezan sam za porodicu, imam puno prijatelja i važan su deo mene. Zato mi je najveća želja da se naukom bavim u Srbiji i da ostanem da radim na fakultetu.