LJubivoje Stojanović: Strah od Velikog brata

POZNAJ sebe! - davno nas je poučio antički mudrac. Ovaj natpis stajao je na ulazu u hram u Delfima, gde su ljudi dolazili da čuju proroštva o svojoj životnoj sudbini. Ko je hteo mogao je da razume i kao poziv: Uzmi svoj život u svoje ruke, živi slobodno i bez predrasuda! Isto je kasnije potvrdio Hristos jasnim rečima u Jovanovom jevanđelju: "Poznaćete istinu i istina će vas osloboditi".

Iskrenost i poverenje bitne su odrednice stvaralačke koegzistencije različitih subjekata koji se ostvaruju u punoći razumevanja i uvažavanja. Tako se nadilaze sve predrasude i stereotipi, što podrazumeva stalno napredovanje u svim stvaralačkim uspesima.

Jedna od viševekovnih blokada kojom se pojedinci otuđuju od ostatka sveta i zatvaraju u svoju samoživost, međutim, jeste otpor prema novinama i inovacijama. Sve se meri strahovima koji stvaraju nesigurnost koju dodatno podgreva mnoštvo teorija zavere. Mnogi su nespremni da u sebi probude kreativnu vedrinu pošto u svemu novom i nepoznatom vide samo opasnost.

Upravo ovih dana pojedinci sve ovo dokazuju svojevrsnim učešćem u svetskim zaverama koje se konkretno odnose na "špijunske aktivnosti" stranih obaveštajnih službi koje nas "uhode" tako što "vide i čuju" sve što se događa u našim kućama, radnim mestima i svuda gde živimo i gde se krećemo.

Strahovi narastaju do te mere da mnogi više ne mogu da kontrolišu otpor prema kompjuterima, telefonima, internetu i drugim inovacijama. Izbegava se delikatni razgovor mobilnim, prelepljuje kamera na kompjuteru...

Opasno je to i nepotrebno, jer pretvara čoveka u pasivnog posmatrača života čiji je jedini zadatak da sumnja u sve. Tako se suzbija kreativna radoznalost, a podstiče nestvaralačka ljubopitljivost, kao i predrasude o drugima i sebi.

Čega bi trebalo da se plaši čovek koji misli i postupa tako što svoje postupke promišlja tako da je spreman da ih odbrani i pred sobom i pred drugima? Izlazak na svetlo dana njegove dobronamernosti i dobrodetelji može samo da ga ohrabri u trudu da neprestano napreduje u svom usavršavanju. Strah od obelodanjivanja "privatnosti" nepotreban je uvek kada čovek postupa kao slobodna i odgovorna ličnost.

Strah od uhođenja najčešće je izmišljen i obično je goli izgovor za naše lično nezadovoljstvo samim sobom. Ako tome dodamo činjenicu da svaki vernik zna da je "pred Bogom sve otkriveno" i da "On sve zna o svakom čoveku", ostaje nejasno zašto se u kontekstu kreativne pobožnosti stvaralaštvo čoveka ne promišlja kao mogućnost da vidimo drugoga i sebe na pravi način, bez mašte, misterije, obožavanja ljudi i položaja kao i bez satanizacije neistomišljenika.

Napredak nauke i tehnološki razvoj u dubokom su saglasiju sa biblijskim usmerenjem čoveka da "ovlada zemljom", što nikako nisu razumeli oni koji su umišljali da će lomačama nametnuti svoju veru umesto nauke. To nije i ne može biti vera Božja, već otuđenje od vere čoveka koji bogotvori sebe i svoju funkciju. Takvih je bilo i biće ih, nažalost, u svim budućim tokovima.

Upravo ovakve ličnosti i danas neumorno rade na stvaranju pokornih sledbenika. To postižu izazivajući kod njih nesigurnost postojanja, ubeđujući ih da su "obični smrtnici" i "grešnici" koji mogu samo da prate bez ikakvog prava na svoje mišljenje. Pogrešno je to i opasno, jer čoveku otima nadu u neizbrojne dobre mogućnosti. Da bi se one ostvarile potrebno je samo jedno - da svako pobedi svoje strahove od Boga snagom ljubavi prema Bogu i svakom drugom čoveku, bez obzira na sve razlike među ljudima.

Saznanje da "ništa nije skriveno" pokreće nas da promišljamo svoje postupke. To daje nadu da ćemo se promeniti nabolje. Pojedinci koji se utišavaju jer i "zidovi imaju uši" ne uviđaju nesnosnu galamu svojih prohteva i poriva koji ih sve više pokoravaju. Tako zatvoreni i opredeljeni za skrivanje od svih i svega ne vide da su u teškom stanju otuđenosti. Njima najčešće to godi, jer misle da su vešto sakriveni od drugih.

Niko i ništa ne bi trebalo da se sakriva ni po koju cenu. Sve što činimo neka bude slobodno od neizvesnosti, sa punom spremnošću da slobodno i odgovorno stanemo iza svake svoje reči i svakog svoga dela.

Što pre se ovako opredelimo i što više ljudi poradi na sebi izlaz iz naših bezizlaza biće uspešniji i plodonosniji. Svakome dobronamernom i hrabrom to će pomoći da sam sebi kaže "ne!", kad god je to potrebno. Svako naše "da" tako će postati smisleno i delotvorno, što će dati meru i punoću životu.