I jelovnik ima svoju modu

SVINjSKA mast je decenijama proglašavana nezdravom i štetnom, ali se odnedavno u jelovnike vratila na velika vrata. O čuvenoj UN dijeti, koja je mnogima "klesala" figuru, više niko i ne govori, a raznorazni napici i pilule za šlank liniju, koji su godinama masovno reklamirani, pali su u zaborav. Poslednjih godina u jelovnicima je sve više sirove i organske hrane, jela pripremanih na pari, hrono hamirnica i onih bez glutena, mnogobrojnih egzotičnih i sibirskih biljaka koje su istovremeno i hrana i lek. Na tapetu su pak suhomesnati proizvodi, pržena i pohovana jela, slatkiši...

Pogled u tanjir u poslednjih pola veka jasno pokazuje "talase" koji su ga čistili i punili namirnicama i jelima. Neka su bivala apsolutni hit, neprikosnoveno zdrava i bez mana, da bi potom nestajala, pa se vraćala. Sve izgleda kao da jelovnici i hrana imaju svoju modu.

- Postoji pomodarstvo u ishrani, kao što je moda u odevanju - kaže za "Novosti" mr Jelena Subotić Krivokapić, psiholog i nutricionista iz Beograda. - To se jednostavno vidi u naletima koji neke namirnice i jela donose, a neke odnose sa stola, ili pak promovišu neke dijete i načine ishrane. Setimo se samo buma sa Atkinsovom dijetom, popularnom širom sveta, koja je propisivala uzimanje namirnica bogatih proteinima s jedva primetnim procentom ugljenih hidrata. Mnogo je bilo onih koji su se pridržavali ove dijete, neki su bili zadovoljni njenim efektima, drugi ne, ali je bilo i onih koji su zbog "Atkinsa" ugrozili svoje zdravlje.

Hrono ishrana, sirove namirnice, plodovi mora, ali i razna testiranja intolerancije na hranu sada su, po rečima naše sagovornice, glavni trendovi u ishrani. S druge strane, o nekada vrlo popularnoj makrobiotici sve manje se govori, dok je vegetarijanstvo, koje je decenijama "hranilo" pola Holivuda, gotovo zaboravljeno.

- Popularnost nekih vrsta namirnica i hrane uglavnom dolazi iz medija - kaže mr Subotić Krivokapić. - Tokom poslednje decenije glavni izvor takvih informacija je internet. Na društvenim mrežama, na primer, najviše foruma posvećeno je sportu i ishrani.

Ko i kako generiše i podstiče modu u jelovnicima, kako kaže naša sagovornica - teško je odgovoriti.

- Na stavove o ishrani donekle utiče i povremeno objavljivanje rezultata nekih naučnih istraživanja i kliničkih ispitivanja - objašnjava Subotić Krivokapićeva. - Problem je, međutim, što se klinička ispitivanja rade na malom uzorku. Osim toga, usredsređena su samo na pojedine aspekte delovanja produkata razgradnje neke namirnice u organizmu, a ne na sve njene hranljive efekte. Zato se i "ponašanje" organizma tokom uzimanja nekih jela ili sprovođenja popularnih dijeta razlikuje od čoveka do čoveka. Zato posle određenog vremena nekog režima ishrane, ima onih koji dobiju željene rezultate, a drugi ne ili čak završe s više kilograma nego što su imali pre tih pomodarskih dijeta.

Moda u ishrani, po rečima naše sagovornice, ima svoje "uporište" i u psihologiji, budući da je mnogo nezadovoljnih svojim izgledom i brojem na vagi, ali i onih koji veruju da ishranom mogu se leče i izleče.

- Poruke poput: "Topi sedam kilograma za sedam dana" ili "Izlečio se posle mesec dana" brzo i lako nađu ljude koji u to poveruju - kaže Subotić Krivokapićeva. - Ljudska psihologija lako prihvati da sprovodi nešto što daje brz efekat i rezultat. Kada je, međutim, reč o dejstvu dijeta i nekih namirnica, treba imati na umu da je svaki organizam priča za sebe i da je vrlo opasno automatski se priklanjati nekom trendu u ishrani bez jasne slike o svojoj "krvnoj slici". Zato je pre priklanjanja popularnim, svemogućim dijetama potrebno konsultovati se sa nutricionistom, a po potrebi i s lekarima različitih specijalizacija.

Zlatno je pravilo, poručuje naša sagovornica, uzimati umereno sve namirnice jer je svaka podjednako važna za ishranu i zdravlje. Samoinicijativno primenjena moda u ishrani ostavi više negativnih nego pozitivnih tragova u organizmu.

LUBENICE UMESTO KORENjA

- POSLEDNjIH godina, u ishrani i dijetama, popularni su razni proizvodi od plodova, bobica, listova i korenja iz dalekih zemalja - kaže Jelena Subotić Krivokapić. - Smatram, međutim, da bi najviše trebalo jesti namirnice i jela iz svog podneblja, jer se to prenosi genima i organizam je na njih pripremljen. To su one namirnice i hrana koje nam stižu s našom klimom. U proleće, to je razno mlado voće i povrće bogato vitamina neophodnim organizmu posle zime, u leto, na primer, lubenica puna vode...