Gojko Perović: Građani i vernici

MNOGI koji sebe smatraju građanima zapravo ne znaju šta znači građansko društvo. Nikad zdrav pogled na građansko društvo nije isključivao crkvu i religiju. Štaviše: građansko društvo je ono optimalno što bi crkva poželela. Upravo u takvom društvu postoje zagarantovana ljudska prava, u njemu se čuvaju integritet, imovina, postoji sloboda da ljudi veruju, ne veruju, sumnjaju. Postoji slobodno tržište ideja, prezentacija onoga što hrišćanstvo, koje je mnogima primamljivo, nudi.

Onoga što postoji u Crnoj Gori, nema nigde: da se govori o sekularnom društvu, a da se ide u obračun sa Crkvom. Na moju veliku žalost, vlast se ponaša kao da su oni Crkva - i onda u SPC pronalaze konkurenta. Kad god ne mogu da reše probleme, pribegavaju duhovnim temama za koje nisu kompetentni i onda nastaju zbrka i galama.

U jednoj građanskoj državi nikome ne sme da se nameće identitet. Slika u okviru koja se zove Crna Gora već postoji - identitet, duhovno nasleđe, hrišćansko trajanje. Sveštenici su u vreme komunizma čuvali “žar ispod pepela”, a mitropolit Amfilohije je to razgoreo.

Novovekovna Crna Gora, paradoksalno, razvila se kao moderna država u Evropi koju je tresla prosvetiteljska revolucija, ali rukovođena cetinjskim mitropolitima. Svetovni vladari knjaz Danilo i kralj Nikola trudili su se da preuzmu ingerencije koje se tiču duhovnog i da se do kraja formira hrišćansko društvo. Crnogorska teokratija definitivno je završena 1918. godine.

Gojko Perović, Mitropolija crnogorsko-primorska