OPASNI OTPAD: Zeleni fond čisti otrove

SRBIJA godišnje proizvede oko 100.000 tona opasnog otpada! Kompanije koje se bave upravljanjem otpadom - prikupe, transportuju, skladište i izdvajaju opasne materije iz svega 60.000 tona otpada. Sve ostalo završi u prirodi. U Srbiji ostaje i petina tretiranog otpada, jer zbog nedostatka novca ne bude izvezen u inostranstvo na konačno uništavanje.

"Zeleni fond", koji je osnovan početkom ove godine, trebalo bi da pomogne u finansiranju ekoloških projekata i da obezbedi stabilan sistem finansiranja tretmana opasnog otpada.

A najveći deo ovog otpada je industrijski - motorna ulja, gume, baterije, akumulatori, elektronski i električni uređaji, koji posle svog životnog veka predstavljaju opasan otpad. Ukoliko se ne tretira pravilno, može da izazove ozbiljne negativne posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu! Zagađuje zemljište, vode i atmosferu, a zbog svojih kancerogenih svojstava, uzrokuje maligna i druga oboljenja kod dece i odraslih.

Čak i posle pravilnog tretmana opasnog otpada, međutim, u Srbiji, ali i u zemljama u okruženju, ne postoji nijedno postrojenje za konačan tretman opasnog otpada. On se pod strogim uslovima izvozi u zemlje Evropske unije, gde se dalje uništava u specijalnim fabrikama. Takav princip primenjuju sve zemlje EU, a troškove uništavanja otpada snosi sam zagađivač u svakoj zemlji.

Po rečima Ane Petrović Vukićević, predsednice Udruženja reciklera Srbije, naša zemlja nema dovoljno novca da u zakonskom roku od 12 meseci izveze opasne materije iz prerađenog otpada na konačan tretman u inostranstvo. Prema podacima resornog ministarstva, izdvajanje za životnu sredinu je 0,25 odsto bruto društvenog proizvoda, što je od 10 do 20 puta manje nego u zemljama EU.

- Taj iznos nije dovoljan, jer je za sakupljanje, preradu i izvoz 60.000 tona opasnog otpada godišnje potrebno oko tri milijarde dinara - kaže naša sagovornica. - Problem je nastao ukidanjem Fonda za zaštitu životne sredine 2013. godine. Količine prerađenog otpada su rasle, a naknade, u nedostatku Fonda koje se tim pitanjem bavi, nisu usklađivane.

Ekološka taksa od tri odsto, koja se direktno naplaćuje od zagađivača, postoji i u našoj zemlji. Procene kažu da se godišnje naplati svega trećina. Lane je od ekološke takse naplaćeno 7,5 milijardi dinara. Iako zakoni EU propisuju da se sredstva koja se prikupljaju od zagađivača moraju trošiti za zaštitu životne sredine, za tu svrhu u Srbiji, određene su samo dve milijarde dinara.

A jedna od ključnih preporuka u Izveštaju Evropske komisije u 2015. godini za otvaranje poglavlja 27 o životnoj sredini, bila je obezbeđivanje stabilnog sistema finansiranja tretmana opasnog otpada, odnosno osnivanje "Zelenog fonda".

- Naš najveći uspeh je osnivanje "Zelenog fonda" i to što smo dobili iz Evropske komisije pregovaračku poziciju - poručila je Stana Božović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u vreme kada je osnovan ovaj fond. - "Zeleni fond" bi trebalo da obezbedi stabilnije finansiranje i razvoj reciklažne industrije. Očekujemo veliko povećanje sa pet do sedam milijardi na 10 milijardi dinara. To očekujemo i kroz naplatu i kroz povećanje resursa, ali i kroz prinudnu naplatu. Osnovan je kao budžetska linija Ministarstva finansija, koje odlučuje kako će usmeriti novac. U njega će se slivati sve takse, iz kojih će se reciklerima isplaćivati naknade za prerađeni otpad i izdvajati donacije namenjene investicijama u životnu sredinu.

FABRIKA ZA TRI GODINE

NOVA prostojenja za tretiranje opasnog otpada su neophodna, jer direktiva EU predviđa da od 2020. godine više neće biti moguć izvoz polutretiranih opasnih materija. To znači da će Srbija u naredne tri godine morati da izgradi fabrička postrojenja za potpuni tretman opasnog otpada. Naša zemlja je poslednjih godina uvela najsavremenije svetske tehnologije za reciklažu posebnih tokova otpada, ima lidersku poziciju u okruženju i jedina na Balkanu tehnologiju koja se koristi u Beču i Atini.