Komentar: N. N. heroj

NAVIKLI smo da čitamo o zlodelima nepoznatih kriminalaca i varalica, a sada se pojavio jedan - N. N. heroj.

Bez dvoumljenja je alarmirao policiju, podigao javnost na noge i pokrenuo akciju. Reagovao je brzo, instinktivno, promišljeno... Ljudski.

Subotnji tročasovni triler koji se odigrao na novobeogradskim ulicama imao je srećan kraj. Savesni građanin prijavio je otmicu deteta, slikao "mini-kantrimen" u koji je navodno uguran mališan i informacije prosledio policiji. Ispostavilo se da otmice nije bilo i da je "otmičar" zapravo dečakova majka.

A, šta da se njegova sumnja obistinila?

Slučaj od samo pre tri godine, kad je naočigled prolaznika, u beogradskom naselju Braće Jerković, usred dana oteta tada trogodišnja Maša, bio je dovoljan povod da se alarmira policija. Jednom se dogodilo, i zašto bi bilo čudno da se ponovi? Oprezan očevidac se sigurno toga setio, a možda mu je pred očima bila i slika pokojne Tijane Jurić.

Koliko bi ljudi na njegovom mestu zastalo? Koliko njih bi se "umešalo" u tuđe "probleme"? Koliko je među nama dovoljno trezvenih da reaguju odmah, a ne onda kad stigne naknadna pamet?

Zato neka bar smognu snage da pocrvene svi koji su subotnje popodne proveli podsmevajući se panici našeg sugrađanina i smišljajući, između dva srka kafe, razne teorije o celom slučaju. Jer, među njima su sigurno i oni koji ignorišu kad neko zatraži pomoć, koji bez trunke kajanja preskaču čoveka na ulici, koji su izazvali saobraćajku i pobegli, koji guraju nemoćne pred šalterom...

Zato je potez N. N. sugrađanina herojski. Vraća nadu da empatija, koju smo pregazili trčeći za vremenom i zaradom, nije potpuno nestala. I poruka je da glava može da se drži uspravno samo ako se ne okreće od tuđe nesreće.