Deca ne mogu ni do drugog sprata

ZBOG nedovoljne fizičke aktivnosti i loše ishrane gotovo polovina ukupnog broja osnovaca i srednjoškolaca ima problem da se popne stepenicama do drugog sprata, blizu 80 odsto dece ne unosi dovoljno povrća, tek svako treće dete jede preporučenu količinu voća, samo trećina njih na jelovniku ima onoliko mleka i mlečnih proizvoda koliko je potrebno, a gotovo nijedno dete ne unosi dovoljno žitarica.

Ovo su rezultati istraživanja o načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti školaraca širom Srbije za koje stručnjaci upozoravaju da su alarmantni i da ukazuju na potencijalno veliki rizik obolevanja od hipertenzije, dijabetesa, bolesti srca i krvotoka, kao i različitih vrsta karcinoma kada odrastu. Kumulativna ocena koja se tiče ishrane i fizičke aktivnosti osnovaca i srednjoškolaca dobijena na osnovu odgovora ispitanika je - 2,63.

- Najzdravije namirnice, odnosno povrće, najmanje se unose, a pritom su jeftinije od mesa i mleka - kaže prof. dr Sergej Ostojić, profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu i predavač na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji je jedan od autora istraživanja. - Mi smo zemlja voća i povrća, i u ishrani dece moraju da se nađu zeleno povrće, paradajz, šargarepa... Nikad mediji nisu više pisali o zdravoj ishrani, a stiče se utisak da se sve lošije hranimo. Zašto smo zaboravili srpska tradicionalna jela? Bolje su nam razne semenke iz Indije ili bezglutenska ishrana, iako manje od jedan odsto svetske populacije boluje od celijaklije.

Naš sagovornik kaže da se trenutno radi ispitivanje među odraslom populacijom i da očekuju da će rezultati biti još lošiji. On naglašava da je u ozbiljnim društvima zdravlje populacije, u domenu ishrane i fizičke aktivnosti, strateško pitanje. Jer ukoliko je nacija zdrava, i kvalitet života će biti bolji, biće duži životni vek, manji troškovi za lečenje...

- Stiče se utisak da što je veći broj personalnih trenera i fitnes klubova, to je više gojaznih osoba - navodi dr Ostojić.

- Opštoj populaciji je za zdravlje dovoljna jednostavna fizička aktivnost, kao što je pešačenje ili kućni poslovi. Odraslom čoveku potrebno je samo 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljeno da bi se ostvarili pozitivni efekti na zdrvalje. A umesto skupih treninga i trenera, dovoljno je izađi dve stanice ranije iz autobusa ili parkirati automobil malo dalje pa prošetati, poslati dete u kupovinu u neku udaljenu radnju ili baciti smeće u kantu koja se ne nalazi u blizini ulaza u zgradu. Korisna fizička aktivnost su usisavanje, pranje prozora ili sudova, rad u bašti i drugi kućni poslovi.

Profesor Ostojić kaže da je teško da se deca danas igraju nekih starih igara, poput lastiša ili "između dve vatre", pošto su elektronske igre uzele primat. Ipak, pojedine vrste igara mogu biti korisne ukoliko tokom igranja dete imitira pokrete koje gleda na ekranu i tako se aktivira. On ističe da će posle završetka istraživanja među odraslima biti urađen bilten s preporukama o zdravoj ishrani i neophodnoj fizičkoj aktivnosti, kako bi se predupredilo obolevanje nacije u narednom periodu.

JELOVNIK

Svako dete treba da ima 60 i više minuta intenzivne fizičke aktivnosti svakog dana. U ishrani se preporučuje unos više od šest porcija žitarica dnevno, više od tri porcije povrća, dve i više voća, više od tri mleka i mlečnih proizvoda, pet i više proteinskih namirnica. Pritom jedna porcija je šaka, tako da se i parče hleba računa kao porcija žitarica.