SRPSKO pismo, ćirilica - mrtva slova na papiru! Tako bi, upozoravaju lingvisti, i bukvalno moglo da bude ako se naš odnos prema ovom pismu ubrzo ne promeni i ako se vrlo pažljivo i uporno ne bude insistiralo da se koristi što je više moguće. To što zakon kaže kada bi ćirilica morala da se koristi, što ju je Ustav zaštitio i stavio na visoko mesto, ne znači ništa kada se, bez kazne, ova pravila svakodnevno krše.

Pismo koje nam je do polovine 20. veka bilo jedino, tokom poslednjih nekoliko decenija postalo je relikt u “rođenoj” zemlji. Kako je nedavno rekao Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, “preti strašna opasnost da se za dve-tri decenije probudimo i shvatimo da niko ne koristi ćirilicu”.

Na izvesnost ove mogućnosti upozoravaju i naši lingvisti jer, kako naglašavaju, deca su nam sa svih strana “zatrpana” latinicom. Ovo pismo je, kako kažu, u globalnoj upotrebi, dominira u medijima, na internetu, čak i u slikovnicama i knjigama za naše najmlađe kojima su, praktično, još od jaslica dostupni i računari i mobilni telefoni. Baš to odrastanje naših mališana sa latinicom, a ne sa pismom maternjeg jezika, velika je opasnost da ćirilica za nekoliko decenija bude potpuno potisnuta.

ZEBNjE stručnjaka potvrdila je i anketa “Novosti” među beogradskim srednjoškolcima. Gimnazijalka Tamara Adamović (17) rekla nam je da piše latinicom jer je to navikla koristeći internet i telefon. Njena vršnjakinja Ksenija Selenić, pak, smatram da ćirilica izumire i trudi se da je koristi kad god ima priliku. Ipak, kaže, ne koristi je na internetu, jer to često izgleda previše “nacionalistički”. Đaci osnovnih škola, kako kažu, ćirilicu ne zaboravljaju jer je koriste na časovima, ali je van škole ipak zaboravljaju. Kažu da zbog navike sa društvenih mreža uglavnom pišu latinicom. Stručnjaci za savremene komunikacije, međutim, tvrde da je to samo linija manjeg otpora kojoj se većina olako prepušta.

ZAKON SLABO PRIMENjUJU Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, propisuje upotrebu ćirilice, ali u praksi to niko ne kontroliše i ne kažnjava se onaj ko pravila krši. U prekršajnim sudovima kažu da ne pamte kazne za takve greške. U Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo kažu da je po odredbi člana 22. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, nadzor njegovog sprovođenja u nadležnosti Ministarstava državne uprave i lokalne samouprave, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kulture i informisanja, pa čak i Ministarstva zdravlja.

- Odavno ne postoji tehnička prepreka da se srpska ćirilica kao i svi drugi nelatinični znaci drugih jezika koriste na internetu ili u SMS porukama - kaže Predrag Milićević iz Registra internet nacionalnog domena Srbije (RNIDS). - Još 1993. godine definisane su ćirilična kodna tabela i tastatura, a od 2010. godine svi jezici sveta koji ne koriste latinično pismo engleske abecede mogu da prave internet domene na svom maternjem jeziku. Godinu kasnije počela je i registracija ćiriličnih domena, a Srbija je druga zemlja u svetu koja je dobila domen na svom pismu. Posle Rusije i nas, ćiriličke domene dobili su Ukrajina, Kazahstan, Mongolija, Makedonija, Bugarska, Grčka, Belorusija...

ONIMA koji se “brane” od ćirilice u SMS porukama, veb-sajtovima i društvenim mrežama, naš sagovornik poručuje da je to bez osnova.

- Kada je reč o SMS porukama, onima koji tvrde da su poruke pisane ćirilicom skuplje, mogu samo da kažem da ih isto toliko košta i bilo koja poruka napisana engleskom latinicom ako u njoj ima bar jedan grafički znak odnosno smajli - objašnjava Milićević. - U SMS porukama, rečeno jezikom matematike: engleska latinica plus smajli jednako je ćirilica plus smajli. Isto važi i za svaku neenglesku latinicu čija slova imaju bilo kakvu “kvačicu”. Dakle, sadržaj poruka mobilnih telefona odavno može da bude na bilo kom pismu, pa i na srpskoj ćirilici.

To isto važi, priča naš sagovornik, i na društvenim mrežama kao i na internet-domenima.

- Nema opravdanja za one koji tvrde da ćirilica i internet ne idu zajedno - kaže Milićević. - Čak i generički domeni “org” i “com” postoje na srpskoj ćirilici kao “org” i “kom”, a na primer “eu” domen postoji na bugarskoj ćirilici budući da je ova zemlja članica EU. Štaviše, i elektronska pošta, od 2013. godine, recimo na džimejlu (gmail), može da se šalje srpskom ćirilicom. Jedini problem koji se u tom slučaju javlja, a verujem da će u dogledno vreme biti otklonjen, jeste da neki serveri i aplikacije još ne mogu da prime i proslede ćiriličnu mejl adresu.


ALI, osim na mobilnim telefonima i računarima, deca u Srbiji, okružena su latinicom gotovo na svakom koraku. Vrlo je zato važno, naglašavaju stručnjaci za srpski jezik i pismo, da ćirilica bude što više u upotrebi, da je ima što više u imenima radnji, nazivima ulica i poslovnih prostora... To je, tvrde, suštinska stvar za očuvanje pisma i jezičke kulture našeg naroda. Štaviše, sve je više onih koji veruju da bi trebalo pokrenuti i neke kampanje u korist ćirilice ili se bar, za početak, samo pridržavati Ustava i Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma pa bi na svakom koraku našeg pisma bilo mnogo više nego sada.

- U Srbiji su običajni zakoni uvek bili jači od pisanih - kaže pesnik Ljubivoje Ršumović. - Mi moramo, najpre kod dece, pa onda dalje, stvarati naviku da koriste ćirilicu. Kaznama se kod Srba gotovo ništa ne postiže. Ali, ako bi se doneo leks specijalis, sa predviđenim kaznama za kićenje fasada latinicom i stranim rečima, možda bi se krenulo sa mrtve tačke. Te kazne morale bi da budu rigorozne, i u nadležnosti komunalne policije.

Ćirilicu bi, smatra omiljeni pesnik, trebalo posebno zaštititi kao nacionalno dobro od strateškog značaja.

- ZAŠTITILI smo medvede i dabrove, čak i zečeve, što je u redu, ali za njih postoji lovostaj, vreme kad ih i lovci čuvaju, a za ćirilicu nema lovostaja, uništava je svaka pokondirena šuša - kaže Ršumović. - Gradovi bi trebalo da donesu kodekse o upotrebi ćirilice u oglašavanju, na firmama i poslovnim sastancima i papirima. Naravno, u saobraćanju sa strancima upotrebljavati latinicu, ako je to njihovo pismo. Udžbenike, pa i novine, štampati obavezno ćiriličnim pismom, a izdavače obavezati da knjige štampaju podjednako ćirilicom i latinicom.

SVE JE U DETINjSTVU

Koliko je važno da se naša deca srode sa ćirilicom još od detinjstva, Ljubivoje Ršumović kaže:

- Ćirilica je pismo koje sam učio u školi, tamo u Ljubišu, u Murtenici, na Zlatiboru, i pisao ga po pravilu: “kosa tanka, uspravna debela”. Bio je to predmet koji se zvao Lepo pisanje. Tako sam zavoleo ćirilicu za sva vremena. Umem da se potpišem i latinicom, ali može latinica da bude sto puta ravnopravna sa ćirilicom, i dalje ću se potpisivati isključivo ćirilicom. Pečat, koji sam izrezao od gumice za brisanje, kad sam imao dvanaest godina, i danas je moj ex libris, znak na knjigama kojim se označava vlasnik. Ako bih se odrekao ćirilice, odrekao bih se svog porekla i detinjstva. Zato podsećam na reči Antoana de Sent Egziperija, pisca koga volim: “Ja dolazim iz detinjstva. Tamo je moj zavičaj!”