Dualnim obrazovanjem brže do posla

GRUPA svršenih đaka Tehničke škole "Milenko Verkić Neša" u Pećincima, uveliko radi u kompaniji "Boš". Baš tamo gde su prethodne dve godine odlazili na nastavu, kao deo pilot-projekta dualnog obrazovanja u Srbiji. Kroz ovaj projekat, koji podržavaju Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ), Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) i privredne komore Srbije i Austrije, danas je uključeno više od 60 kompanija, 18 škola, sa više od 900 učenika i pet trogodišnjih obrazovnih profila. U međuvremenu Vlada privodi kraju nacrt prvog Zakona o dualnom obrazovanju koji treba da da regulatorni okvir i omogući uvođenje dualnog obrazovanja u školski sistem Srbije.

Elementi dualnog obrazovanja prisutni su u srednjem stručnom obrazovanju u Srbiji od 2013. godine. U okviru projekta GIZ, u skladu sa potrebama i zahtevima privrede, organizovano je obrazovanje za tri obrazovna profila - industrijski mehaničar, električar i bravar-zavarivač. Švajcarska je investirala u razvoj profila po dualnom modelu obrazovanja za sektor drvno-prerađivačke industrije. Tako je uveden profil operater izrade nameštaja. Austrija se uključila u sektor usluga. Od ovog meseca u Trgovačkoj školi u Beogradu biće organizovano obrazovanje za celu generaciju učenika prvog razreda trogodišnjeg profila trgovac, njih 120 učenika će se obrazovati za trgovca po dualnom obrazovanju, a u saradnji sa "Delezom", DM, Univereksportom, "Merkatorom S" i "VIP mobajl".

- Za narednu školsku godinu sa elementima dualnog obrazovanje bi trebalo da počne školovanje za profile tehničar za logistiku i špediciju, auto-mehaničar, modni krojač, elekromonter mreža i postrojenja, elektrotehničar obnovljivih izvora, tehničar za digitalnu grafiku, tehničar za municiju i raketnu tehniku i tehničar za naoružanje - kaže Mirjana Kovačević, direktor Sektora edukacije u Privrednoj komori Srbije.

Boravak u kompanijama u okviru dualnog modela razlikuje se od praktične nastave koja je zastupljena u sadašnjem načinu stručnog obrazovanja mladih. U dualnom modelu učenici u kompanijama uče kroz rad u stvarnom radnom okruženju i time postepeno ovladavaju veštinama, ali sami doprinose poslovnim rezultatima te kompanije. Otuda se podrazumeva da za taj angažman dobiju i - naknadu.

- Naknada učenicima za učenje na radu je jedna od osnovnih karakteristika dualnog modela obrazovanja - objašnjava Mirjana Kovačević. - Trenutno je to pitanje rešeno od kompanije do kompanije, u skladu sa njihovim mogućnostima. U nekima naknade učenicima na mesečnom nivou iznose 5.000 dinara, a ima i primera gde se daje veći iznos naknade. Zakonom o dualnom obrazovanju bi trebalo da se utvrdi kao obaveza poslodavca za najmanji iznos naknade po satu koji učenik provede u učenju i to kao određeni procenat od minimalne cene rada. U prvoj godini taj iznos će biti manji, jer đaci tada imaju najmanje radnog iskustva i njihov doprinos poslovnim rezultatima je najmanji, a onda bi u drugoj i trećoj godini sa rastom njihove produktivnosti na poslu i naknada trebalo da bude veća. Naknada učenicima za učenje na radu treba da bude obaveza poslodavca, jer je to jedini način da se obezbedi da se u sprovođenje ovog modela obrazovanja uključe društveno odgovorni poslodavci, koji dualno obrazovanje vide kao investiciju u sopstveni poslovni razvoj.

Postojeći zakoni obrazovanje poveravaju isključivo obrazovnim institucijama. Zato Srbija priprema niz zakona koji će u ovaj proces uključiti i privredu, ali i definisati prava i obaveze i kompanija i učenika.

- U proteklih nekoliko nedelja radna grupa Ministarstva prosvete, u kojoj aktivno učestvuje i Privredna komora Srbije, radila je na finalnom uobličavanju nacrta Zakona o dualnom obrazovanju - dodaje Mirjana Kovačević. - Zakon bi trebalo da reguliše vreme koje učenik provodi u kompanijama. Treba da omogući da se veći broj sati obrazovanja provede u radnom okruženju. Zato treba rešiti obrazovno-radni status za vreme učenja na radu, naknadu učenicima za učenje na radu, kao i proveru stečenog funkcionalnog znanja i razvijenosti veština po završenom obrazovanju. Takođe, Zakonom se mora omogućiti uključivanje zaposlenih iz kompanija u "obrazovanje" učenika. I na kraju, Zakon mora precizirati način utvrđivanja i način provere standarda koje moraju da ispune privredni subjekti uključeni u dualno obrazovanje, što će osigurati kvalitet učenja na radu.

Vlada namerava da ohrabri kompanije koje otvore vrata za učenike. Model još nije potpuno poznat, ali se obećavaju subvencije.

- U zemljama u kojima se ovaj model uspešno realizuje država pruža podršku kompanijama, i to direktnu, putem subvencija i recimo kompenzacijom jednog broja isplaćenih zarada/stipendija učenicima, ali i davanjima u posebnim slučajevima - objašnjava Mirjana Kovačević. - Predviđene su i indirektne poreske olakšice. Ovakvi oblici podrške poslodavcima razmatraju se i u našoj zemlji, naročito imajući u vidu činjenicu da stepen razvijenosti naše privrede zaostaje u odnosu na zemlje koje dualni model obrazovanja sprovode već decenijama. Najveći rizik u implementaciji dualnog obrazovanja je spremnost i zainteresovanost mladih ljudi da se opredele i školuju za obavljanje ovih proizvodnih zanimanja.

Dualno obrazovanje, kako objašnjavaju u Privrednoj komori, ne bi trebalo da bude obaveza, već treba da odgovori na zahteve privrede. To znači da je ideja da se obrazovanje organizuje za one profile za koje postoji tražnja.

- Ni u zemljama koje tradicionalno primenjuju dualno obrazovanje nije celokupno stručno obrazovanje organizovano po dualnom modelu, već se za određene obrazovne profile ono obavlja po klasičnom modelu - kaže Mirjana Kovačević. - Ukoliko tržište rada daje signale da se sa diplomom određenog obrazovnog profila lako može naći posao, a školovanje tog profila se ne obavlja u mestu življenja i stanovanja, ne treba se ustručavati od odlaska u drugi grad, drugo mesto gde se to školovanje odvija. Dakle, sa dualnim modelom obrazovanja nećemo otvarati kompanije blizu škola da bi one mogle da nađu mesta za učenje na radu za profile koje žele da školuju. Radićemo suprotno tome. Kompanijama koje mogu da realizuju učenje na radu i imaju potrebe za kadrovima, pomoći ćemo i naći način da organizujemo obrazovanje. U nekim situacijama će ovakvo rešenje zahtevati i velika ulaganja, ali je dualno obrazovanje investicija koja se na duži rok isplati.

MILIJARDE DATE NA DOŠKOLOVANjE

ISTRAŽIVANjE sprovedeno od 2001. do 2012. godine pokazalo je da su srpsku privredu nedostaci obrazovnog sistema koštali skoro tri i po milijarde evra. Toliko je privreda uložila u dodatno obučavanje novozaposlenih radi njihovog uvođenja u posao.

- Navedeni problemi demotivišu poslodavce da zapošljavaju mlade i neiskusne ljude, jer u određenom periodu imaju istovremeno prevelika poreska opterećenja, ulaganje u dokvalifikaciju novozaposlenih i gubitak zbog niže produktivnosti u periodu njihove adaptacije - ističu u PKS.

ŠKOLE KOJE UČESTVUJU

PROFIL bravar-zavarivač se uz nastavu u kompanijama organizuje u sledećim školama - Tehnička škola "Ivan Sarić" Subotica, Mašinska tehnička škola "14. oktobar" Kraljevo, Tehnička škola "Zmaj" Zemun, Srednja mašinska škola Novi Sad, Tehnička škola Obrenovac, Srednja škola "Dragačevo" Guča, Srednja tehnička škola "Nikola Tesla" Sremska Mitrovica, Politehnička škola Kragujevac.

Uz elemente dualnog obrazovanja obrazuju se industrijski mehaničari u Tehničkoj školi "Milenko Verkić Neša" Pećinci, "Ivan Sarić" Subotica, Mašinskoj školi u Nišu, Tehničkoj školi Vlasotince i Tehničkoj školi Vladičin Han.

Profil električar na ovaj način se uči u elektrotehničkim školama "Mihajlo Pupin" Novi Sad, "Nikola Tesla" Niš i Tehničkoj školi "Kolubara" Lazarevac.

Operater izrade nameštaja sa radom u kompaniji obrazuje se u Politehničkoj školi u Subotici i Tehničkoj školi u Užicu.

DOGOVOROM DO UPISNOG PLANA

ŠKOLSKE uprave, predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje, jedinice lokalne samouprave i Privredna komora Srbije treba da održe sastanke čiji će rezultat biti - opštinski/gradski plan upisa učenika. Potpisaće ga direktori svih srednjih škola, predstavnici jedinice lokalne samouprave, Nacionalne službe za zapošljavanje i Privredne komore Srbije i uputiti ga Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na dalje odlučivanje. Konačna odluka o broju i strukturi upisa učenika biće doneta do 31. marta 2017. godine, a Konkurs za upis učenika u srednje škole biće objavljen najkasnije do 1. maja 2017. godine.