Sila brani pravdu

SRPSKI vojnik na bojnom polju, ali samo na svom tlu, redovno pobeđuje kad se brani, dok na terenu van naših granica gubi kad - napada.

U ovom drugom slučaju desilo se samo jedared i to pre ravno 132 godine.

Srpski kralj Milan Obrenović, zbog ondašnje političke nestabilnosti, rešio je suludo i nepotrebno da unutrašnje probleme "reši" vojnom silom, i to van granica Kraljevine Srbije i iznenada napadne svog suseda carsku Bugarsku i od 5. do 7. novembra 1885. godine doživi totalni vojni krah na Slivnici.

Od tada, pa do dana današnjeg (ali i pre toga) Srbi su na svom tlu vodili isključivo odbrambene ratove i uvek na kraju trijumfovali.

Zato je lelekanje koje poslednjih nedelja stiže iz Zagreba, Sarajeva i Prištine zbog najavljenog jačanja vojne sile Republike Srbije i njene vojne saradnje s Rusijom i Belorusijom, na čelu sa Vladimirom Vladimirovičem i Aleksandrom Grigorijevičem, apsolutno nepotrebno, jer to nedvosmisleno potvrđuje istorija srpstva uz pravilo da naš narod i naša vojska pobeđuje samo kada je napadnuta. To i oni vrlo dobro znaju, ali zarad svojih unutrašnjih prilika i neprilika, dižu viku i dreku na sve većoj vojnoj snazi Srbije optužujući je kako sprema agresiju na dve samostalne balkanske države i na onu lažnu koja se samoproglasila, "Republikom Kosovo".

Te jeftine manipulacije, u koje ozbiljan svet ne veruje, nisu ništa drugo do potvrda kako je naša republika u potpunom pravu da vojno jača kako bi u slučaju spoljnjeg ataka silom branila pravo na opstanak - i ništa više!

Do pre dvadesetak godina, držeći se pogubne doktrine po veći deo sveta da je sila važnija od pravde kad je postojao samo jedan "svetski domaćin", to pravilo važilo je dok se nisu probudile Rusija i Kina, budeći i ostali svet. Zato država Srbija i njena vojska - što odobrava većina naših građana, pogotovo sa šajkačama (setimo se samo kako su ispraćali sinove u vojsku) - shvataju kako bez prave vojske nema ni prave države koja će silom braniti pravdu.

Ima i u nas, nažalost, i lažnih mirotvoraca koji više vole da istaknu belu zastavu predaje nego visoko podignut barjak pobede. Ali oni, izgubljenici, trebalo bi da znaju kako se sloboda ne poklanja već samo brani i - odbrani!

Borislav Komad, novinar