Preminuo trener žestokih momaka beogradskog asfalta: LJuba Zemunac, Knele i Kristijan su se spremali kod njega

LEGENDARNI rvač i trener Miroslav Ćitaković, poznat kao Ćita ili Ćira, preminuo je jutros, u 80. godini. Pored toga što je bio sportista, pojavio se i u filmovima: “Čudo”, “Bolani Dojčin”, “Zakletva” i “Karađorđeva smrt”.

Njegovu školu su prošli svi žestoki momci, od stare garde Ljube Zemunca, preko novije generacije Aleksandra Kneževića Kneleta i Kristijana Golubovića, pa do današnjih momaka. U ranije doba fer tuča, najjači od najjačih Ćitinih momaka su ukrštali pesnice i takmičili se.

- Ljuba Zemunac je tako išao po celom gradu i potvrđivao titulu najjačeg žestokog momka. Čuvenom treneru su čak dolazili momci iz Crne Gore, poput čuvenog Vasa Pavićevića, a poznato je da je i Luka Đurović sedao u Baru na voz uveče kako bi stigao na jutarnji trening u 8:30 kod Ćitakovića u Beograd – otkriva nam administrator stranice Fejsbuk “Legende devedesetih“.

Nisi mogao da budeš poštovan na ulici ako nisi prošao Ćitinu školu. Ljudi su dolazili na treninge čak i ako ne vežbaju, bilo je bitno da bar budu viđeni kod njega.

Rođen je u Skoplju 1937. godine. Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Najpre je bio član rvačkog kluba Železničar, a 1969. godine prešao je u Radnički sa Crvenog Krsta.

U svojoj blistavoj karijeri osvojio je mnogo trofeja i medalja, sve ukupno oko 25. Ćita je tokom svoje karijere dobio pun džak medalja, plaketa, diploma, ali većinu nije zadržao jer je sve podelio prijateljima kojih ima mnogo. Ta priznanja i novac za njega nikada nisu imali neku vrednost i nisu ga zanimale.

Sa turneja po inostranstvu nikad nije ništa donosio. Sav novac od dnevnica trošio je po luna parkovima, bioskopima, cirkusima. Samo jednom, 1962. godine na Festivalu u Lajpcigu, kupio je za 200 maraka (62.000 dinara) tegove za trening. Nosio ih je u torbi tokom celog puta. Međutim, kada je voz prešao našu granicu, on ih je, naočigled svih reprezentativaca i vođe puta, bacio kroz prozor, govoreći: “Ovi tegovi su suviše laki za mene i moje prijatelje, a da ih dam nekom bezveznjakoviću, nema smisla. Ovako je, ipak, najbolje”.

Za reprezentaciju je nastupao samo kad mu se sviđa. U proleće i leto sigurno ne. Tada je po ceo dan na Savi. Između ostalog, radio je kao spasilac. Samo u toku jedne sezone spasao je 30 ljudi od davljenja. Njegova želja da šokira, zaprepasti, okrene sve na glavu, ostvarila se i kada se pridružio cirkusu kao dreser divljih zveri. Radio je nekoliko meseci. Tako je, jednom prilikom, za 20.000 dinara šetao slona, u reklamne svrhe, po Beogradu. Kada mu je dosadilo, privezao ga je za električni stub pred „Gradskom kafanom“, u samom centru grada, a sam otišao da popije voćni sok.

Negde u to vreme, jedan događaj samo što nije koštao života njegovu majku. Vraćajući se iz grada zatekla je u stanu mladog lava, kojega je Miroslav doveo iz cirkusa – u goste.

Miroslav Ćitaković ostaće upamćen kao jedan od najboljih i najuspešnijih individualnih sportista u bivšoj Jugoslaviji. On je legenda rvačkog sporta uopšte, čovek koga su poštovali i stariji i mlađi, kako na prostoru bivše Jugoslavije tako i van nje.

Autor: Telegraf