KOMENTAR: Maraton

STARTOVALI su od termina namenjenog za školski program, pokrili su ceo popodnevni, pa udarni večernji, prešli u sate kad se emituje sadržaj za starije od 18 godina, a sutradan pregazili vreme namenjeno jutarnjem programu.

Ovo se dešavalo u Narodnoj skupštini, koja je, s kraćim pauzama, zasedala oko 22 sata. Poslanici su se u zavidnom broju okupili u utorak ujutro da bi izglasali prvi paket zakona, onda su u rano popodne nastavili raspravu o 1.400 amandmana na 15 propisa. Zvonce za razlaz oglasilo se u sredu oko 8.30 izjutra!

Ambiciozno zamišljen plan ukazivao je na to da sleduje maratonsko zasedanje, čiji se ishod nije naslućivao. A izostalo je suvislo objašnjenje - čemu žurba i objedinjavanje rasprave o propisima kojima je jedino zajedničko to što su napisani na srpskom i odštampani na hartiji.

Smenjivali su se predsedavajući, a smenjivale su se i teme. Po principu "meni je ovo interesantno", govorilo se đuture o staroj deviznoj štednji, taksi za javni medijski servis, proceniteljima, tržištu kapitala, akcizama, carinskom zakonu, dugu "Petrohemije", platama u javnom sektoru...

Zbunjenom gledaocu, koji pritisnut nedaćama pati od insomnije, sigurno nije bilo jasno šta se dešava kad je oko tri izjutra prebacio na prenos. Uspavao se, sigurno.

Potreba da se danonoćno radi možda bi bila opravdana da se u parlamentu konačno uvede pravilo kojim preti ko zna koja već vladajuća garnitura po redu. Da se težište rada prebaci na odbore, gde bi se detaljno prečešljali zakoni, a onda bi rasprava pred TV kamerama mogla da bude kakva je danas. Bez želje da se zakon suštinski promeni ili s namerom da se samo produbi rov među ljutim političkim rivalima.