LJubivoje Stojanović: Lepota je u darivanju

Decembar i januar su meseci u kojima bi trebalo da radost života trijumfuje nad svim našim nevoljama i nedaćama. U svemu tome potrebno je da svako od nas bude kreativni stvaralac koji promišlja stvarnost i postupa odgovorno. Naučili smo odavno da je neumesno i besmisleno opterećivati se različitim datumima, posebno je važno da mi koji postimo ne umišljamo da imamo pravo da bilo koga diskvalifikujemo. Ako tako postupamo, mi poništavamo podvig i pristajemo na besmisao i beznađe. Verski život pretvaramo u pijacu, gde nije bitan kvalitet već reklama, što nije dobro. Tako se obesnažujemo za kulturu suživota u različitosti. Znajući da nam jevanđelska logika otvara te dobre vidike neopterećenog čovekoljublja, mi nastojimo da podstičemo inovativnost umesto da sumnjičavo pristupamo savremenom životu. Važno je da budemo odgovorni jedni prema drugima i sami prema sebi, i tako ćemo prevazilaziti sve svoje blokade. Naime, te blokade svako sam sebi nameće i one nemaju utemeljenje u zdravoj veri.

Već od Svetog Nikole nastupila je praznična atmosfera i trajaće kroz različite datume, Božića i Nove godine, Svetog Jovana do Svetog Save. To, naravno, dodatno doprinosi boljoj atmosferi u našim domovima i na radnim mestima, gde bi trebalo da nas čestitke, pokloni i čašćavanja pokrenu u bolje i odgovornije stvaralaštvo. U svemu treba imati meru koja se najbolje proverava prilikom takvih druženja koja doprinose boljem upoznavanju i osmišljenim dogovorima. Praznovanje nije samo pasivno sedenje za stolom i konzumiranje jela i pića bez mere i obzira jednih prema drugima. Praznična trpeza ima svoju punoću u onima koji sede za njom i dele reč jedni sa drugima. Tada ono što je postavljeno na trpezi dobija smisao, a pokloni koje razmenjujemo postaju sastavni deo praznovanja. Važno je znati i to da se sve naše trpeze nastavljaju kroz više dana, kako u domovima, tako i na našim radnim mestima.

To treba osmisliti tako što ćemo se potruditi da u tom raspoloženju posvetimo više pažnje jedni drugima. Primarno bi trebalo da bude to kako da svoje odnose poboljšamo, da se pomirimo ako smo u svađi sa nekim tako što ćemo biti spremni da oprostimo i zatražimo oproštaj. To je važnije od svakog poklona koji se kupuje. Nepotrebno je da se opterećujemo visokim cenama i odustajemo od druženja i proslava proglašavajući sebe manje važnim od drugih. Sledeći korak na tom bespuću je zavist, a konačno sve postaje beznađe.

Radujući se jedni sa drugima, pokušajmo da proširimo i produbimo to svečarenje i tako osmislimo svakodnevicu trudeći se da prepoznamo potrebe onih koji su tu negde u našoj blizini, ali su daleko od sreće. Opterećeni nedostacima i povučeni u svoju nemaštinu, ti ljudi na različite načine podnose svoju oskudicu. Ne smemo biti neosetljivi na njihove potrebe, iako i sami mučimo muku sa svojim računima i obavezama prema društvu i državi. Pobedimo najpre sve svoje ljutnje na bilo koga i preuzmimo odgovornost za svoj život, videćemo da smo mnogo toga sami sebi priredili pogrešnim potezima i neobuzdanim željama.

Nismo često imali meru u prohtevima i gomilali smo dug na dug, i neumesno je bilo koga iz državnih struktura prozivati zbog toga što smo umesto da uplatimo ratu kredita, ili porez, odlučili da kupimo nešto što nismo baš morali. To je posebno važno znati u ovom periodu kupovanja poklona, kad smo skloni preterivanju kako bismo se dokazali nekome. To bi trebalo izbegavati. Ali ono što neće ugroziti naš budžet tiče se spremnosti da skupljamo ovih dana sredstva za poklon nepoznatim ljudima koji oskudevaju.

Novozavetni pisac savetuje: “Vaš suvišak neka bude za njihov nedostatak!” Kako to da činimo? Tako što ćemo ovih dana od svake kupovine različitih artikala odvajati ono što zovemo kusur. Sigurno je da će to biti pristojna svota. Dobro bi bilo ako bi se više ljudi udružilo u ovom projektu i pritom se dogovorilo kome konkretno pomoći. Svejedno da li nekom kupovinom ili davanjem skupljene količine novca. Ali ako nemamo međusobnog poverenja i podlegnemo sumnji jedni u druge, sve je neuspešno. Proći će praznici, a mi se nismo nimalo promenili nabolje, ostali smo svako za svojim stolom, tako smo svi istrošeni i opterećeni svojim minusima na računima. Ne vidimo one minuse u srcu, jer nas je nepoverenje u druge ljude raslabilo tako da nismo ni osetili radost praznika.

Razgovarajmo jedni sa drugima o potrebi da pomognemo onima koje poznajemo i znamo da su u krizi. Ne pitajmo se kako je došlo do toga, to je besmisleno gubljenje vremena. Dogovorimo se da pomognemo ne izgovarajući se sopstvenim nedostacima. Skupljajmo svako svoj kusur posle kupovine ili odlučimo da to još malo uvećamo tako što nećemo kupiti jednu čokoladu ili neko piće, a tek cigarete u danima posta, i da ne nabrajam dalje. Sve ovo ne bi trebalo da bude opterećenje već dobra odluka.