Ratomir Milović: Đonjenje obraza

UMAN čovek smatra, dan izgubljen da je, ako se nečem slatko, nasmejao nije. Tako i cipelama od volujskog "nokta", pravljenim po meri nekih izabranih poslanika i odbornika. A cipela od "papaka" je sve više. Obuti ove "cipele", znači prevariti partijske drugove i glasače. Postati vrdelama, preletač, papak i bez stida i srama, prihvatiti se funkcije, do koje nikada ne bi došao u svojoj partijskoj bazi, u svom biračkom telu. Takvih je sve više u Srpskoj, jer im izborni zakon daje pravo da svojim odborničkim statusom - mandatom, raspolaže kako hoće, nezavisno od pripadnosti partiji.

Sve ih je više, a reč "papak" za izabranog narodnog predstavnika, zakopitila se, verovali ili ne, u Narodnoj skupštini RS. Tako je taj, krajnje uvredljiv nadimak za nekog čoveka, danas, gle čuda, postao sinonim za odbornika višeg ra(n)ga. Događa se, da ako nisi " papak", teško da ćeš kao član neke male političke stranke, postati predsednik SO, potpredsednik ili načelnik nekog sekretarijata, a ta radna mesta su visoko rangirana i dobro plaćena. Potrebno je samo da "pođoniš" obraz i okreneš leđa partijskim drugovima, a napraviš većinu sa dojučerašnjim protivnicima.

Posle minulih lokalnih izbora, u opštinama Srpske sve je više ljudi koji su od uvaženog odbornika ili poslanika (titula od ponosa i poverenja dobijena na izborima od građana), dobrovoljno postali "papci". Bez stida, čak ponosni, oholi na svoju gramzivost, sebičnost. Nezasiti, sa krajnjim ciljem da postanu, presiti.

Odavno je znano da je pametno, kloniti se gladna vuka i presita čoveka. Kad je vuk sit, nikoga ne goni. Kod čoveka je sve obratno. Kad je gladan, ponizan je, skroman, kukavan i jadan, a kada je presit - zlo zbori i tvori. Zato je često i od gladnog vuka gori.

Neka i dalje čovečanstvo ostane veliko, a i ljudi neka rastu, rade i stvaraju, i neka se uvek trude da budu vredni, čestiti, pošteni, ovozemaljski karakterni, a ne "papci".