KOMENTAR: Avioni

PRAVILA su jasna: avion koji bez najave uđe u vazdušni prostor mora da se presretne na nebu i prizemlji. Ako treba i - obaranjem.

Tokom poslednje decenije Srbija je nekoliko puta ostajala bez zaštite svog neba. Srećom, samo nakratko. Zbog propalih guma na "migovima", neispravnih akumulatora, manjka kerozina... Sledeće godine ističe vek upotrebe našim lovcima. Ukoliko ne odu na remont, mogu samo u Muzej vazduhoplovstva. A država koja ne može sama da čuva svoje nebo, mora da plati drugoj da to čini umesto nje.

Dogovor sa Rusijom o nabavci šest "migova 29" zato je veliki kao kuća. U poslednji čas je nađeno rešenje za čuvanje neba, školovanje kadra, uvežbavanje pilota... To nije ništa drugo nego goli spas lovačke avijacije i Ratnog vazduhoplovstva. Kao i dostojanstva države i njene vojske.

Ne treba, međutim, gajiti iluzije da će šest ruskih "migova" od Srbije napraviti svetsku vojnu velesilu. Nema mesta euforiji, busanju u grudi niti pretećim porukama na bilo čiju adresu. I dalje ćemo biti daleko od Britanije, Francuske, Italije, Austrije, Grčke... Ali nećemo biti ni kao Albanija, Makedonija, Crna Gora ili Bosna i Hercegovina koje uopšte nemaju lovačku avijaciju.

Daleko od dobre nemere su i prisećanja na neslavni rezultat odbrane države 1999. godine. Nipodaštavanje vojne avijacije skrnavljenje je grobova mrtvih pilota i njihovog herojstva.

Potpisivanjem ugovora država neće završiti svoj posao. Predstoji veliki rad na dogovaranju remonta, prijemu aviona, obuci pilota i mehaničara, što nikako nije jeftino. U slučaju Ratne avijavcije i patroliranja državnim nebom, bolje nego igde drugo važi pravilo: "Ko neće da plaća svoju vojsku, plaćaće tuđu". A na Balkanu to najviše košta.