Nedeljko Terzić: Letva ili kletva

NAMA, uistinu, veoma malo razloga treba da se veselimo, a još manje da se žestoko posvađamo. Putevi i načini naših svađa i incidentnih situacija su skoro nedokučivi. Raznoliku konverzaciju možemo da rešavamo na više načina, a posebno lepim i bezbolnim. Mržnju bismo mogli da ukrotimo ako u nama progovori uputstvo kao sa naznaka na medikamentima - rok trajanja. Za bilo kakvu svađu treba da važi - upotreba samo uz konsultacije sa prisnim prijateljima.

Zar baš moramo uvek pod punim adrenalinom? Zašto se odmah gledamo popreko, hvatamo za bejzbol palice ili prve letve koju u besu otkinemo sa nečije baštenske tarabe. Ima toliko mnogo lepših, mirnijih i smirujućih reči, rečenica i misli kojima bismo mogli da stišamo tenziju i napetost, da vratimo život ili usijani trenutak koji bi mogao da dovede do velike emotivne i žučne vatre, u normalu i da tom normalom nastavimo bez gubitaka. Batine se vraćaju, a proklinjanja-kletve se pamte i uzvraćaju i one su crna želja tamne strane ljudske polusvesti. Kažu da su kod nas najteže i najružnije mačvanske i romske kletve, da prizeman čovek nema snage da neke od njih uopšte i izgovori, a ne nekom i uputi.

Da li treba odmah, naprečac, posezati za letvom (batinom) kao dokazom ličnog fizičkog potencijala i promocijom nedostatka mentalne zrelosti, ili za nekim drugim načinom ophođenja prema onostranoj ličnosti, sa stišavanjem situacije i umekšavanjem emocija, uz minimalnu dozu duhovitosti. Batina ima dva jednaka kraja i jedan je uvek jači. A imamo mi i drugačijih kletvi.

Dabogda vam deca bila viša od vas dvoje! Ljudi, ko nas dvojicu vidi ponovo zajedno, nek nam plati piće! Dabogda nešto zaboravio. Dabogda ti pukla guma u gaćama! Dabogda zalutao u tuđe svatove! Dabogda ti došla tašta na godišnji odmor! Dabogda otišo u prevremenu penziju. Dabogda vam snaja rodila trojke! Dabogda te izjeli komarci. Mada ima i malo tvrđih - dabogda "puko" od smeha! A to ponavljanje: Dabogda, dabogda, dabogda... ima i nekog smisla. Jer, hvala Bogu! Daće Bog.

Ne moramo mi biti ni meki kao pamuk, al' ne treba uvek ni da budimo crnu guju u nedrima.