Deci potrebni autoriteti a ne šamari

UZNEMIRENOST koju je izazvala vest da je dvanaestogodišnje dete zapalilo beskućnika u Novom Sadu još ne jenjava. Ovaj događaj postavio je bezbroj pitanja pred roditelje, psihologe, sociologe, kriminologe... Oni uveliko upozoravaju na to da je nasilje kod dece u porastu iz godine u godinu, a da su maloletni nasilnici sve brutalniji. S druge strane, poslednji podatak Unicefa pokazuje da je više od 40 odsto mališana u Srbiji i samo izloženo nasilnim metodama disciplinovanja. Stručnjaci tvrde da između ova dva podatka postoji veza i podsećaju da "batina ima dva kraja".

Prema rečima Biljane Lajović, koordinatorke Jedinice za prevenciju nasilja pri Ministarstvu prosvete, velike su šanse da će dete koje je trpelo nasilje u porodici i koje je vaspitavano nasilnim metodama disciplinovanja i samo postati nasilnik.

- Uprkos različitim tumačenjima, svaki udarac jeste nasilje - tvrdi Lajovićeva. - Strah ne sme da bude osnov vaspitanja. To ne znači da sam, iako sam protivnik fizičkog i psihičkog nasilja, i protivnik postavljanja granica u vaspitavanju dece. Granice, međutim, ne moraju da se postavljaju nasiljem. Ima dece koja su sjajno vaspitana bez ikakvog nasilja. Razgovor, dogovor i lični primer osnova su takvog disciplinovanja.

Kako kaže, za vaspitne šamare i pljuske - nema mesta, ni opravdanja. Moguće je, međutim, da su čak i deca koja ne trpe nasilje u kući izložena svakodnevnom nasilju s televizijskih ekrana i interneta. To takođe može da ostavi posledice i da utiče na njihovo ponašanje.

- Svakodnevno gledanje serija, filmova i emisija sa scenama nasilja može uticati na to da dete sutra nema osećaj sažaljenja, da bude surovo i bezosećajno prema drugima - kaže naša sagovornica. - Negativan uticaj na decu imaju i video-igre sa više života, pa ona često ne shvataju da je tako samo u virtuelnom svetu. To ko bajagi"ne sme da se prenese na realnost.

Ipak, u konkretnom slučaju potpune bezosećajnosti dečaka iz Novog Sada, kako Lajovićeva kaže, u pitanju je ozbiljan problem u ponašanju, prouzrokovan neadekvatnim vaspitanjem. Ako je dvanaestogodišnjak sam usred noći na ulici, to ukazuje na ozbiljno zanemarivanje.

Da vaspitavanjem dece uz nasilje upravo podižemo prag tolerancije na nasilje, smatra psiholog Marina Bunčić.

- Takav način postavljanja granica deci - batinama i vikom, duboko je utemeljen način vaspitavanja kod nas - kaže Marina Bunčić. - Pogrešan je stav da sve može da se reši nasiljem. Takve metode su kratkog daha. Blago i popustljivo roditeljstvo je takođe loš vid vaspitavanja. Važni su modeli odgovornog roditeljstva, blagog a zahtevnog, baziranog na vrednosnim stavovima poštenja, požrtvovanosti, poštovanja, empatije... Prema deci treba biti zahtevan, ali blag i brižan.

Kriminolog Zlatko Nikolić, s druge strane, smatra da nije svaka disciplinska kazna nasilje. Kako kaže, daleko od toga da je naša realnost takva da gotovo svako drugo dete trpi nasilje u sopstvenom domu. Sudeći prema Unicefovim podacima, gotovo pola miliona dečaka i devojčica odrasta uz nasilno disciplinovanje.

- Nasilja u porodici ima, ali u tolikom broju sigurno ne - tvrdi Nikolić. - Danas je mnogo veći problem ne strogo disiplinovanje, već odsustvo discipline i oduzimanje autoriteta roditeljima, vaspitačima, nastavnicima, učiteljima... Osnovne metode vaspitavanja pre svega su kontrola, opomena, pretnja, zabrana i, na kraju, kazna. Nema sumnje da je uzrok nasilnog, brutalnog, raspuštenog ponašanja dece - odsustvo kontrole. Ako dete od 12 godina može da bude napolju samo, tu kontrole svakako nema.

Kako naš sagovornik kaže, evropsko radno vreme i kapitalistički odnos privatnika gde su roditelji prinuđeni da rade 10 i 12 sati, osnovni je problem nedisciplinovane i dece bez pažnje i vaspitanja, sve više nasilnih i brutalnih maloletnika.

- Država bi mogla da napravi preokret donošenjem drugačije odluke o radnom vremenu, bez obzira na želje privatnih kompanija - tvrdi Nikolić. - Kapitalizam ne sme da utiče na vaspitavanje dece. Zajedno s preuzimanjem evropskih vrednosti i zakona, ostali smo bez mnogih vrednosti utemeljenih u našoj tradiciji. Tako je otišla i priča o kontroli, disciplinovanju, roditeljskom autoritetu i vaspitavanju.

NIZ SLUČAJEVA

POSLEDNjI slučaj u nizu od pre pet dana, kada je S. J. (12) sa svoja, godinu dana starija, dva druga zapalio beskućnika Dragutina Todorčića, nije jedini u kojem su deca pokazala neverovatnu brutalnost. Pre dve godine dvojica maloletnika pretukla su književnika Rašu Popova, nedavno je đak udario nastavnicu zbog opklade, a pamti se i slučaj od pre nekoliko godina kada je maloletnik smrskao glavu beskućniku. Svi ovi primeri ukazuju na učestalo nasilje i sve veću agresivnost dece.