Jedna nepravda ispravlja se drugom

GOSPODIN Zoran Zorbić, u tekstu "Zaštićenim stanarima dva puta veće kirije", objavljenom u "Novostima", ostrašćeno i mrziteljski, spontano ili naručeno, ne libi se da stvara atmosferu linča zaštićenih stanara, bez obzira na to što, potpuno u skladu sa principom "manjak znanja i višak samopouzdanja" pokazuje apsolutno nepoznavanje problema o kom se tako samouvereno izjašnjava. Upravo u cilju informisanja čitalaca "Novosti" dužni smo da reagujemo.

"Zaštićeni stanari" nisu otimači koji su silom upadali u tuđe stanove. To su: zakupci od pre Drugog svetskog rata, ljudi koji su legalno menjali stanove, oni koji su stanove dobili preko svojih radnih organizacija, vojna lica koja su prilikom premeštaja svoje vojne stanove menjali za privatne (uz odobrenje nadležnih) i oni koji su zakonitim odlukama useljeni u stanove kojima je država raspolagala. Imali su potpuno jednaka prava i obaveze sa svima koji su stekli stanarsko pravo po posleratnom zakonu i smatralo se da imaju rešeno stambeno pitanje.

Nacionalizacijom iz 1956. godine 99 odsto stambenog fonda je pretvoreno u državno/društveno vlasništvo. Posle 1992. stanari su te stanove otkupili pod beneficiranim uslovima, kapitalizujući svoje stanarsko pravo. Vlasnici će za njih dobiti naknadu po Zakonu o restituciji.

Posle prodaje 680.000 stanova vrednih više od 25 milijardi evra za sitniš izgubljen u hiperinflaciji i silnih zloupotreba, država novim zakonom rešava problem štedeći na pravima preostale dve do tri hiljade nesrećnika, izjednačujući ih sa socijalnim slučajevima i ugroženim grupama, podgrevajući atmosferu linča nezahvalnih stanara iz centra Beograda. Nepravda učinjena vlasnicima pre 60 godina ispravlja se novom nepravdom, sada prema stanarima.

Zaštita stanara nije recidiv socijalizma, već je posledica Drugog svetskog rata i još postoji i u najliberalnijim zapadnim zemljama. U SAD, Francuskoj, Danskoj na snazi je poseban režim zaštite stanara starosedelaca i njihovih potomaka kroz nasledno stanarsko pravo, a stanarinu, višestruko nižu od tržišne, određuje država.

Razumevanja radi, stanari nisu protiv vraćanja stanova vlasnicima. Već 25 godina predlažemo, pravno i ekonomski održiva rešenja, pravična za vlasnike, stanare i državu koja je napravila problem. Oni samo zahtevaju očuvanje svog dostojanstva i makar pristojan deo prava ranije datih većini stanovnika Srbije.

Prof. dr Vlastimir Dedović

Predsednik UKSUPV