Atentati i sablje

POSLE pune tri decenije i nekoliko meseci, istražni organi Kraljevine Švedske odlučili su, po ko zna koji put, da isukujući vikinške sablje, otkriju ubicu i naručioce ubistva Ulofa Palmea 28. februara 1986.

Bio je to prvi atentat na jednog premijera u poratnoj Evropi, ali ne i poslednji jer je 12. marta 2003. ubijen tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić.

Ovaj drugi zločin razrešen je srpskom "Sabljom" relativno brzo uz više od 12.000 osumnjičenih i uhapšenih da bi se došlo do izvršilaca i već poodavno pravosnažno osuđenih na najstrože kazne prema našem zakonu. Ali ne malom broju nevino uhapšenih isplaćeno je visoko obeštećenje. Od nas, poreznika, naravno.

Šveđanima to, ni posle tri decenije, nije uspelo, pa je neki dan donesena obavezujuća odluka tužilaštvu da konačno reši misteriju.

U toku mnogih istraga samo se nagađalo kome je bilo u interesu da se ukloni liberalni premijer Palme, koji je, očigledno, imao nemali broj protivnika sa zapadnih strana: od onih koje je na javnim istupima prozivao za grubo kršenje ljudskih prava i izazivače nemalog broja ratova, pa do moćnih svetskih finansijskih korporacija.

Do dana današnjeg u Kraljevini Švedskoj saslušavano je više od 10.000 osumnjičenih za zločin u centru Stokholma, jedan je bio i osuđen, ali i ubrzo oslobođen zbog nedostatka dokaza.

Među onih 10.000 uhapšenih i saslušanih bio je i autor ovog teksta!

Kao specijalnog izveštača "Večernjih novosti" iz Stokholma povodom čudovišnog oslobađanja ubice jugoslovenskog ambasadora u Kraljevini Vladimira Rolovića, Miroslava Barešića, iako 1971. osuđenog na doživotni zatvor (izveštavao sam sa suđenja) tog 10. decembra 1987, petorica agenata Tajne službe SEPO u ranim jutarnjim satima provalila su u moju hotelsku sobu sa uperenim revolverima i poluobučenog, bosonog, sa lisicama na rukama, odvela me u centralu Tajne službe. Posle višečasovnog ispitivanja o svrsi mog boravka u Stokholmu, uz bezbroj postavljenih pitanja, pokazali su mi fotografiju (očigledno su me pratili od 4. decembra, kada sam došao u Stokholm) na kojom stojim na obeleženom mestu ubistva Ulofa Palmea, uz tupavo pitanje šta sam tu tražio i odgovora kako sam želeo da odam počast čoveku čije sam stavove visoko cenio, pustili su me uz izvinjenje, koje, naravno, nisam prihvatio, i vratili me u hotel.

Kakve li ironije: dešavalo se to na Svetski dan ljudskih prava, 10. decembra. Baš lepe "čestitke" od demokratske Švedske koju je do smrti promovisao Ulof Palme.