POKUŠAJ OTIMAČINE: Rat špijuna za srpsku baštinu

BAŠTINE se niko i ni pod kojim uslovima ne odriče, pokazuje i aktuelni zahtev tužilaštva iz Bolonje koje traži da se Italiji vrate slike iz Narodnog muzeja, iako ih je Jugoslavija dobila kao ratnu odštetu za opljačkano kulturno blago u Drugom svetskom ratu. Nažalost, Srbija nema instituciju koja bi potraživala ili makar popisala i kopirala dragocene rukopisne srednjovekovne knjige, koje su vekovima besomučno kradene i raznošene širom Evrope.

Ruski, engleski i austrijski agenti preplavili su manastire na teritoriji nemanjićke Srbije i Svete Gore u potrazi za rukopisima, naročito posle izbijanja Prvog srpskog ustanka. Srpske knjige su korišćene u naučne svrhe, ali i u političke, ugrađivane su u baštinu drugih nacija, skrivane i uništavane.

- Godine 1816. posetila su Atos dvojica engleskih orijentalista sa pratiocem - navodi dr Ljubomir Durković-Jakšić. - Njihov izveštaj pobudio je austrijske slaviste da od atonskih manastira zatraže rukopisne knjige za dvorsku biblioteku u Beču.

Jernej Kopitar, službenik bečke dvorske biblioteke i cenzor slovenskih knjiga, angažuje Otenfelda, austrijskog diplomatu u Carigradu, da potplati turske vlasti i Grčku crkvu kako bi mu dozvolile da uzme srpske rukopise.

Hilandarski monasi su štitili srpska pisma

- Austrija je, iz političkih razloga, bila zainteresovana da sa Svete Gore, a naročito iz Hilandara, pokupi slovenske rukopise i prebaci ih u Beč - navodi prof. dr Mateja Matejić. - Postojala je namera da se otkupe svi rukopisi iz hilandarske biblioteke.

Hilandarski monasi su čuvali srpsku pismenost i tradiciju

Otenfeld iz Hilandara i Zografa odnosi 12 dragocenih rukopisa, a austrijski konzul Mihanović, Hrvat, vara svetogorske monahe i krade šest vreća knjiga. Rusija ne želi da zaostane i šalje agente na Atos da pripreme veliku misiju Porfirija Uspenskog, uglednog teologa, vizantologa, orijentalistu i "sakupljača" kulturnog blaga, poznatog po tome što je iscepio i u Rusiju odneo stranicu Miroslavljevog Jevanđelja. Njegova prethodnica bio je Viktor Gligorovič koji je opisao snalaženje čuvara biblioteke Hilandara. Poučeni prethodnim krađama oni su dragocene knjige i dokumente držali izmešane svuda, osim u biblioteci.

Vukanovo jevanđelje

- Tako su mu otkrili četiri biblioteke i, tek na kraju, u petoj, hrisovulje. Iza toga pokazali su mu riznicu gde su se na policama i sanducima nalazile razne knjige. Potom je odveden u sobu kod trpezarije, vrlo mračnu, u kojoj je bilo 150 starih rukopisnih knjiga. U istočnoj kuli bile su smeštene rukopisne knjige gde je našao 20 rukopisa starijeg porekla od svih koje je video u Hilandaru - opisuje Gligorovičevu misiju dr Ljubomir Jakšić-Durković.

Radoslavljevo jevanđelje Sv Jovan Zlatousti

Arhimandrit Porfirije Uspenski je posle misije na Atosu 1846. ostavio Imperatorskoj biblioteci u Sankt Peterburgu zbirku od 160 izuzetno vrednih srpskih srednjovekovnih rukopisa, a desetine je zaveštao Ermitažu. On je u Rusiju odneo Marijinsko jevanđelje, najstariju poznatu srpsku knjigu pisanu glagoljicom krajem 10. veka. "Pozajmio" je i Vukanovo jevanđelje iz 12. veka iz Karejske ćelije Svetog Save, a iz Manastira Svetog Pavla, koga je u 15. veku iz temelja obnovio despot Đurađ Branković i učinio srpskim, ukrao je 12 listova bogato ilustrovanog Radoslavljevog jevanđelja.

Radoslavljevo jevanđelje Sv Luka

- Dok Uspenski traži srpske srednjovekovne knjige po Atosu, ruski diplomata Giferding ih sakuplja po teritoriji srednjovekovne Srbije. Ruski agenti tragaju za srpskim knjigama jer su one najstariji spomenici slovenske književnosti. Ni carska Rusija nema tako stare rukopise, neprocenjive kulturne i političke vrednosti - navodi prof. dr Veljko Đurić.

Radoslavljevo jevanđelje Sv Matej

SREDNjOVEKOVNI VLADARSKI PRIRUČNICI

NEPOZNATA je sudbina srpskih svetovnih knjiga iz manastira Svete Gore. Da ih je bilo, svedoči prva srpska moderna istorija iz pera arhimandrita Jovana Rajića, pisana i na osnovu dokumenata koje je studirao 1757. u Hilandaru. Dimitrije Avramović 1847. u manastiru Svetog Pavla pronalazi Letovnik (hroniku) koju je "grešni Georgije inok" napisao u vreme "prosvešćenog kneza Lazara" kao praktični državnički priručnik.

Ukradena strana Miroslavljevog jevanđelja

RUSI PREPISIVALI KNjIGE

ZNAČAJ i bogatstvo biblioteke Hilandara ilustruje podatak iz 17. veka, kad su ispravljane bogoslužbene knjige u Rusiji.

- Patrijarh Nikon je poslao 1653. u Hilandar starca Arsenija Suhanova da odabere rukopise koje će poneti u Rusiju da se na osnovu njihovog teksta, koji se smatrao ispravnim, izvrše ispravke - navodi prof. dr Mateja Matejić, protojerej-stavrofor. - Iz zahvalnosti za pomoć koju su dobijali iz Rusije, hilandarci su odobrili Suhanovu da odabere potrebne rukopise. On je odabrao 498 rukopisa.