Više od 1.100 Srba ne zna da ima HIV

SRBIJA bi do kraja ove godine mogla da se približi prošlogodišnjem rekordu od 178 novih slučajeva HIV infekcije, pa i da ga dostigne, s obzirom na to da su samo u prvoj polovini godine zvanično potvrđena 74 nova slučaja, a najviše HIV pozitivnih registruje se u novembru i decembru, upozoravaju stručnjaci povodom Svetskog dana borbe protiv HIV i AIDS koji se obeležava svakog 1. decembra.

Preliminarne rezultate Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštiće u četvrtak, posle Evropske nedelje testiranja na HIV, tokom koje je od 18. do 25. novembra, dobrovoljno, besplatno i aninimno testiranje organizovano u 26 gradova, od Subotice do Vranja.

Stručnjake zabrinjava koliko stalni porast broja HIV pozitivnih, toliko i činjenica da je odziv na testiranje koje se tokom čitave godine radi u 23 zdravstvene ustanove slab, i da mnogi i ne znaju da su inficirani. To je i globalni trend. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da skoro polovina zaraženih HIV virusom širom sveta ne znaju da su inficirani. Prema najnovijim podacima, u Evropi je 2015. registrovano 153.407 novih slučajeva HIV pozitivnih osoba, što je više nego 2014, a porast su uzrokovali slučajevi u Rusiji i migranti koji su se zarazili posle dolaska u Evropu.

Pozivajući se na procene iz 2015. godine, SZO navodi da 40 odsto, odnosno više od 14 miliona osoba sa HIV virusom nije toga svesno, što je mnogo više nego ranijih godina.

U Srbiji se procenjuje da bar 1.100 osoba živi sa HIV a da to ne zna. Taj broj treba dodati na zvanično registrovanih 3.389 zaraženih, od kada je 1985. registrovan prvi slučaj infekcije. U međuvremenu su od AIDS kod nas preminule 1.194 osobe. Srbija, ipak, i dalje ima nisku stopu učestalosti HIV.

- Suočavamo se s tim da se svake godine sve više mlađih ljudi otkriva sa HIV infekcijom - rekao je dr Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja. - Dominantan broj novootkrivenih je starosti od 20 do 49 godina.

Novi HIV akcioni plan, usvojen u septembru, nadovezuje se na dostignuća prethodnih i ističe u prvi plan adekvatniji odgovor na HIV epidemiju. Zemlje bi trebalo da postignu ambiciozne ciljeve 90-90-90 do 2020. godine: da 90 odsto ljudi koji žive sa HIV znaju svoj HIV status, da 90 odsto ljudi koji imaju dijagnozu HIV dobijaju terapiju i da se kod 90 odsto onih koji su na tretmanu postigne suzbijanje virusa. Da bi se postigli ovi ciljevi, svaka zemlja treba da definiše i sprovede suštinske mere prevencije, testiranja i lečenja.

HIV pozitivni i već oboleli od AIDS u Srbiji nisu zadovoljni ni dostupnošću terapije ni mogućnostima da se prate efekti lekova. Dr Berislav Vekić kaže da im je na raspolaganju 18 lekova za antiretrovirusnu terapiju i četiri leka novije generacije za one pacijente koji su rezistentni.

HIV više nije tolika nepoznanica, ali definitivnog leka, iako se stalno traga za novom terapijom, ali i preventivnom vakcinom - još nema.

- Danas je mnogo lakše živeti sa HIV nego osamdesetih - kaže dr Jovan Ranin iz Klinike za infektivne i tropske bolesti. - To je stanje koje može da se drži pod kontrolom. Zaraženim pacijentima u Srbiji na raspolaganju je najsavremenija terapija, ali problem je praćenje efekata te terapije. Česte su nestašice reagenasa.

BESPLATNO TESTIRANjE CELE GODINE

- Testiranje je građanima jednostavnije nego ikada, i mogu to besplatno činiti tokom cele godine u Studentskoj poliklinici (Krunska 57) i Zavodu za javno zdravlje (Bulevar despota Stefana 54a), a ne samo 1. decembra - kaže Miloš Stojiljković Rolović, koordinator omladinskog tima Jazasa. Krv se vadi iz prsta, a rezultati su dostupni posle 15 minuta. Ova nevladina organizacija od 1991. ulaže trud da kroz seminare, edukaciju, performanse i druge akcije istakne značaj sigurnog seksualnog odnosa, kao i da skrene pažnju na činjenicu da se sa HIV-om sada može živeti, ali da je pravovremeno otkrivanje virusa, te sprečavanje obolevanja od AIDS-a od suštinskog značaja.Da.