Srbija može da bude primer Evropi

ZA razliku od nekih drugih zemalja, čak i članica Evropske unije, Srbija u oblasti poštovanja ljudskih i manjinskih prava ima čime da se pohvali. Naravno, uvek može više i bolje, zato i postoji čitav niz aktivnosti da bi u praksi stvari bile unapređene.

Ovako Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, ocenjuje za "Novosti" stanje u oblasti kojom se bavi. Upravo danas, u Vladi Srbije biće predstavljeni rezultati realizacije Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, gde su rezultati, ocenjuje, veoma dobri.

Ovogodišnji 10. decembar, Dan ljudskih prava, najavljuje Paunovićeva, Kancelarija će posvetiti upravo manjinskim pravima i promociji nacionalnih manjina koje žive u Srbiji.

- Na Beogradskom sajmu organizovaćemo tog dana sajam nacionalnih manjina, sa sloganom "Mozaik Srbije". Svaka nacionalna manjina, tj. nacionalni savet imaće svoj štand, gde će građanima predstaviti svoju kulturu, običaje, izdavačku delatnost, nošnju, folklor... Ovaj događaj, u svetlu saradnje i boljeg razumevanja, treba da pošalje poruku o tome koliko je važno međusobno razumevanje i poštovanje za naš suživot na ovim prostorima, ali treba da pošalje i poruku o tome koliko različitih nacionalnih manjina živi u Srbiji, na šta smo svi u ovoj zemlji ponosni. Ulaz na sajam tog dana će biti besplatan, pa pozivamo građane da nam se pridruže.

Pre otvaranja poglavlja 23, urađen je i poseban akcioni plan za nacionalne manjine, koji je Vlada usvojila početkom godine, od kada se i primenjuje. Rezultati koji će danas biti predstavljeni kažu da je u realizaciju plana uključeno 67 institucija i organizacija, pre svega Vladinih tela, kao i da je oko 80 odsto aktivnosti već realizovano ili se realizacija privodi kraju.

- Kancelarija za ljudska i manjinska prava prati realizaciju i ovaj izveštaj dostavlja vladinom Savetu za nacionalne manjine, kojem predsedava ministarka Ana Brnabić - objašnjava Suzana Paunović. - Osim ministara, članovi tog saveta su i svi predsednici nacionalnih saveta, pa i oni podnose izveštaje o tome šta su uradili u proteklom periodu i kako. To je posebno važno jer država za njihov rad godišnje izdvaja 245 miliona dinara, a ovo je najbolja prilika da pokažu kako su ta sredstva utrošena u praksi.

Naša sagovornica napominje da su brojne međunarodne organizacije za model manjinske samouprave u Srbiji ocenile da bi mogao da posluži kao primer drugim državama. Malo gde, kaže, postoji ovakav oblik izbora, uređenja, finansiranja i ovlašćenja nacionalnih saveta.

U prilog tome govore i podaci da u Srbiji postoji 21 nacionalni savet, da je država obezbedila podršku za oko 60.000 dece koja nastavu pohađaju na maternjem jeziku koji nije srpski... Za udžbenike na manjinskim jezicima, koji nedostaju, opredeljena su 134 miliona dinara. U službenoj upotrebni je 11 manjinskih jezika u 42 lokalne samouprave. U Srbiji se štampa 118 novina na manjinskim jezicima i 39 dvojezično, radio-program emituje se na 103 stanice i to na 15 jezika. TV program na 16 jezika prikazuje 76 televizija.

POLITIZACIJA SAVETA

- NACIONALNI saveti rade uglavnom dobro, ali ponekad se dešava da da izađu iz svog mandata. Najveći problem predstavljali su pokušaji politizacije saveta - kaže Suzana Paunović. - Organizujući izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina po istim pravilima po kojima se održavaju i parlamentarni izbori započeli smo proces njihove pune depolitizacije. Učinili smo da u ovim telima sede pravi predstavnici nacionalnih manjina izabrani na najtransparentniji način.