U Srbiji 2.700 apatrida

BROJ apatrida u Srbiji je "siva brojka", ali je rizik od ove "boljke" skoro prepolovljen i pogađa najmanje 2.700 osoba, pokazalo je najnovije istraživanje UNHCR. Dok je pre godinu dana oko sedam odsto populacije Roma, Aškalija i Egipćana bilo bez osnovnih dokumenata i neupisano u matične knjige rođenih, ovaj procenat je pao na 3,9.

U UNHCR kažu da je problem prisutan širom Srbije, ali je očigledna njegova koncentracija u Beogradu, u naseljima ekstremne bede i među interno raseljenim pripadnicima ove populacije sa Kosova. U izveštaju se konstatuje i da znatan broj ove dece nije upisan u matične knjige pre navršene četvrte godine, najčešće zbog nedostatka potrebne dokumentacije roditelja, manjka novca i informacija, i komplikovane procedure.

Procenat onih koji nemaju ličnu kartu je veći nego onih koji nisu upisani u matične knjige, ali je i on prepolovljen između 2010. i 2015. Kao rizična grupa izdvajaju se povratnici iz zapadne Evrope, kažu u UNHCR.

Upis u matične knjige neophodan je za registraciju prebivališta, ali je za to potrebna i adresa. Zakon omogućava prijave na adrese centara za socijalni rad za ograničeni broj ljudi, mahom za "pravno nevidljive". Ostaje otvoren problem interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije koja imaju ograničen pristup mnogim pravima zato što im se prebivalište i dalje vodi na KiM. U rasejanju žive u neformalnim naseljima, pa ne mogu da prijave prebivalište na centar.

Sve ovo, zaključuju u UNHCR, utiče i na upis državljanstva:

- Neke romske, aškalijske i egipćanske porodice uprkos svim naporima koje ulažu Vlada, međunarodne organizacije i domaće nevladine organizacije, još žive u "virtuelnom univerzumu bede" odakle ne mogu da se probiju legalnim putem.

Prema podacima Ministarstva pravde, od 2009. do aprila ove godine, oko 20.720 osoba je preko sudskih postupaka uspelo da se upiše u matične knjige rođenih.

NAJVIŠE POGOĐENA DECA

BEZ državljanstva su najčešće deca apatrida ili napušteni mališani. Ona imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i drugim pravima, upozoravaju iz Praksisa.

- Pozivamo nadležne da obezbede efikasan sistem upisa činjenice rođenja za svako dete neposredno nakon rođenja, da preduprede rizik od apatridije - kaže Ivana Stanković.