Odnosi Srbije i Hrvatske utiču na odnose u celom regionu

Odnosi Srbije i Hrvatske predstavljaju stožer odnosa na Balkanu i utiču na odnose u celom regionu, a preduslov za rešavanje problema Beograda i Zagreba su trajno pomirenje i prevazilaženje nasleđa prošlosti, ocenili su danas učesnici konferencije povodom 20 godina diplomatskih odnosa te dve zemlje.

Tomislav Jakić, dugogodišnji savetnik hrvatskog predsednika Stjepana Mesića i spoljnopolitički novinar ocenio je na skupu Igmanske inicijative u Beogradu da Srbija i Hrvatska moraju da pronađu način da se usaglase oko ključnih događaja iz prošlosti.

"Ako ne možemo da se dogovorimo oko ključnih stvari onda nema šanse da, 20 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, krenemo dalje", kazao je on.

Jakić je naglasio da Beograd i Zagreb imaju dijametralno suprotne stavove o ključnim pitanjima iz prošlosti, što predstavlja izvor radikalnog ekstremizma.

On je takođe upozorio da indoktrinacija mladih daje rezultat, navodeći da mladi ne znaju osnovne činjenice i da su spremni da prihvate različite istine koje im se serviraju na obe strane.

Kako je naveo, hrvatsko-srpski odnosi su, posle otopljavanja 2000. godine, krenuli nizbrdo od 2010. godine, jer je izostao neophodni stimulans predstavnika vlasti da se krene napred.

"Od tada kreće razbuktavanje nacionalizna i stereotipa na obe strane. Slična situacija se razvija u poslednjih šest godina, a vlasti u Srbiji i Hrvatskoj se prave da je ne vide, pa čak i postiču", naveo je Jakić.

Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, ocenila je na skupu da su Srbija i Hrvatska posle 2000. godine pristupile istom evropskom putu, ali različitim tempom i s različitim stanovištima.

Minićeva je ukazala da je perspektiva zajedničke evropske budućnosti stvorila atmosferu za normalizaciju odnosa u postkonfliktnim društvima.

Prema njenim rečima, srpsko-hrvatski odnosi su se u poslednjih 16 godina suočavali sa usponima i padovima, i bilateralno, i multilateralno.

Ona je naglasila da se proces evrointegracija treba posmatrati kroz pređeni evropski put, kontekst evropskih integracija i način na koji građani percipiraju članstvo u EU i regionalne odnose.

Minićeva je podsetila da je Hrvatska punih 13 godina pregovarala za punopravno članstvo u EU, navodeći da su taj put komplikovali politički, a ne ekonomski uslovi.

Ona je navela da je, s druge strane, pristupanje Srbije EU "deklarativni" prioritet srpske spoljne politike od 2000. godine do danas.

Kako je navela, najveća prepreka na putu Hrvatske u EU je bila blokada Slovenije zbog nerešenog pitanja razgraničenja u Piranskom zalivu. Slovenija je tek posle dogovora o međunarodnoj arbitraži 2009. godine dozvolila Hrvatskoj da nastavi svoj evropski put.

Minićeva je podsetila da se Srbija veoma rano na putu evropskih integracija suočila sa opstrukcijom suseda, jer je Hrvatska iskoristila taj proces kao priliku da razreši otvorena pitanja u bilateralnim odnosima.

Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta rekla je da očekuje da se posle konsolidacije političke scene u Hrvatskoj mogu očekivati bolje poruke i veća podrška Hrvatske procesu evrointegracija Srbije.

Ona je izrazila zabrinutost zbog "promene konteksta" EU integracija koji su uslovili problemi unutar Unije, navodeći da to može usporiti evropski put Srbije.

Prema njenim rečima, Srbija i Hrvatska su najevroskeptičnije države u regionu, ali ohrabruje činjenica da građani sve pozitivnije gledaju na regionalnu saradnju.

Milorad Pupovac, zastupnik srpske manjine u Hrvatskom saboru, rekao je da pitanje nacionalnih manjina prožima sve odnose i otvorena pitanja između Srbije i Hrvatske.

Pupovac je kazao da su srpsko-hrvatski odnosi u fazi "zaustavljenog pada", što je veoma riskantno zato što se ne zna koliko će to trajati.

"Hrvatsko-srpski odnosi su u fazi zaustavljenog pada, kao lift koji je počeo da pada sa visokih spratova i onda se zaustavio, a sada čeka majstora da ga popravi", ocenio je on.

Prema njegovim rečima, došlo je vreme da se predstavnici vlasti u Beogradu i Zagrebu posvete poboljšanju odnosa između Srbije i Hrvatske.

"Srbija je u nedostatku komunikacije sa Zagrebom očekivano pronašla drugi put, a to je Mađarska. Regionalna saradnja se sada odvija po osovini sever-jug", kazao je zastupnik srpske zajednice u Hrvatskom saboru.

Pupovac je ocenio da je pitanje nacionalnih manjina pokazatelj objektivnog stanja, posebno pitanje povratka raseljenih, stambenog zbrinjavanja, elektrifikacije mesta u kojima žive povratnici i tako dalje.

Kako je naveo, do unapređenja odnosa može doći samo unapređenjem dijaloga i saradnje Srbije i Hrvatske.

Tomislav Žigmanović, poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) ocenio je da je položaj hrvatske nacionalne manjine pogoršan nakon što je Srbija stupila u proces evropskih intergracija.

Žigmanović je rekao da tiha diskriminacija opterećuje pripadnike hrvatske zajednice u Srbiji.