OKO 7.700 učenika pohađa specijalne škole ili je uključeno u inkluzivno obrazovanje regularnih osnovnih i srednjih škola. Reč je samo o procenama, jer nikada od 2009. godine, kada je uvedena inkluzija, precizne analize nisu rađene. Otkad je inkluzija uvedena, njena pravila nisu menjana, isti problemi tinjaju od prvog dana, pa je Društvo defektologa o njima obavestilo Nacionalni prosvetni savet. Donet je zaključak da se formira komisija koja će utvrditi stanje u ovoj oblasti.

Prema rečima prof. dr Gordane Nikolić, iz Društva defektologa Srbije, od kada je uvedena inkluzija, odgovornosti je u potpunosti prebačena na nastavnike i roditelje. Zakon je takav, dodaje, da roditelj daje poslednju reč o tome u kakvu će školu dete ići. Time je, upozorava, potpuno obesmišljeno postojanje komisije koja pravi procene sposobnosti deteta. Jer, sve i da komisija proceni da dete ima velike fizičke ili mentalne poteškoće, roditelj ima pravo da se odluči za redovnu školu.

- Jedino moguće objašnjenje ovakve situacije je arogancija, neznanje i neodgovornost donosioca odluka i kreatora inkluzivne politike - objašnjava prof. dr Nikolić. - Inkluzijom se u našem sistemu obrazovanja svaka škola otvorila za prijem učenika i sa najsloženijim smetnjama u razvoju, a da pritom nisu ponuđena jasna rešenja kojima bi se rizici od neuspeha sveli na najmanju meru. S druge strane, visoki iznosi donacija i kredita usmerenih prema ovom segmentu obrazovanja, u značajnom procentu, predstavljaju potporu establišmentu inkluzivnog obrazovanja koji produkuje, najčešće, apsurdne ideje koje se realizuju i još brže gase s obzirom na to da održivost traje samo koliko i projekat.

Potrebno je, kaže, izmeniti zakone, doneti planove rehabilitacione podrške, uvesti posebne predmete, kao što su srpski znakovni jezik, muzička stimulacija i funkcionalni govor. Programe tih predmeta, otkriva, pre više od godinu dana pripremio je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i prosleđeni su Ministarstvu prosvete. Prof. Nikolić napominje i da je važno da deca sa složenim smetnjama u razvoju i ozbiljnim teškoćama u učenju imaju prilagođene udžbenike i radne sveske, kao i da se uvedu kriterijumi prema kojima će se određivati najprimereniji oblik školovanja za ovu decu.

- Treba otvoriti mogućnost da se deca sa izuzetno složenim smetnjama uopšte ne upisuju u školu, već direktno uključe u programe socijalnih ustanova - predlaže prof. Nikolić. - Mera uspeha u ovom poslu su rezultati koje postižu učenici, zadovoljstvo nastavnika i roditelja. Kod nas nema rezultata, ali ima licemerja.


IZLOVANI I USAMLjENI

ISTRAŽIVANjE sprovedeno ove godine nad 36 gluvih učenika Škole za gluve i nagluve učenike "Stefan Dečanski" pokazalo je da je 30 odsto njih prethodno išlo u redovnu školu. Svi do jednog su rekli da su odlučili da promene školu, jer u redovnoj niko ne koristi znakovni jezik, bili su izolovani, nisu imali drugove, niti su razumeli predavanja.