TS: Podmićivanje saobraćajne policije najizraženije je u Srbiji, Albaniji i BiH

Podmićivanje saobraćajne policije najizraženije je u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini, rečeno je danas u Transparentnosti Srbija (TS) na predstavljanju Globalnog barometra korupcije.

Kako je rekao programski direktor TS Nemanja Nenadić oko trećina ;građana Srbije i Albanije koja je imala kontakt sa saobraćajnom policijom dala je mito, dok u Bosni i Hercegovini podmićivanja ima najviše, ali je tamo i najviše saobraćajne kontrole.

U regionu najveći problem sa davanjem mita u zdravstvu je u Albaniji, Rumuniji i Mađarskoj, dok je Srbija na nivou proseka regiona (14 odsto). Niski stepen korupcije u zdravstvu imaju Slovenija i Turska (dva i tri odsto), s tim što javno zdravstvo u Sloveniji koristi 75 odsto građana, dok u Turskoj samo 25 odsto.

Izvršna direktorka TS Bojana Medenica kazala je da je u Srbiji 22 odsto ljudi podmitilo nekog službenika javnog sektora, dok je prosek u širem regionu Balkana 18 odsto. Ta vrsta korupcije bila je najzastupljenija u Albaniji (34 odsto), Rumuniji (29 odsto), Bosni i Hercegovini (27 odsto), dok je u Mađarskoj 22 odsto.

"Korupcija u obrazovanju, koja je u Srbiji ispod proseka u regionu, ozbiljno je zastupljena u nekim zemljama - slučajeve podmićivanja najčešće su prijavljivali građani Turske, Rumunije i Albanije", rekla je Medenica.

Izvršna direktorka TS Bojana Medenica kazala je da je istraživanje pokazalo da čak trećina građana ne prijavljuje korupciju jer strahuju od posledice.

"Da stvar bude gora, mnogi, 38 odsto misli da prijavljivanje korupcije nije društveno prihvatljivo", rekla je Medenica i dodala da u Srbiji devet odsto građana navodi da ne zna gde da prijavi korupciju.

Nenadić se osvrnuo i na izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u delu koji se odnosi na borbu protiv korupcije i rekao da je dobro da je EK ove godine primetila ;i uvrstila u izveštaj probleme javnih preduzeća, kao i da je nedovoljno razvijen nezavisni nadzor za utvrđivanje nepravilnosti u vezi sa radom državnih firmi, kao i kod javno-privatnih i strateških partnerstva.

Kao posebno važan nalaz EK on je naveo problem "zamagljene razlike između državnih i partijskih aktivnosti javnih funkcionera tokom izborne kampanje".

Nedadić je dodao i da EU kritikuje to što se u suzbijanju korupcije ne koriste sistemske finansijske istrage i da izražava zabrinutost zbog toga što političari često komentarišu istrage i sudske odluke o korupciji, kao i zbog "curenja" informacija o istragama u medije.