Specijalna suđenja starija od decenije!

ČAK 26 predmeta pred posebnim odeljenjima za organizovani kriminal i ratne zločine u Beogradu, vodi se između pet i 10 godina! Ovo su pokazali najnoviji podaci Visokog kasacionog suda i Višeg suda. U Višem sudu kažu i da se 89 slučajeva iz oba odeljenja vode kao stari, jer traju duže od dve godine.

Najveći broj predmeta traje između tri i pet godina - 32.

- Najduži postupak, kad je reč o organizovanom kriminalu, dug je deceniju i jedan mesec, a kada su u pitanju ratni zločini - osam godina i 11 meseci - navodi se u dopisu koji smo dobili iz Višeg suda.

Taj najduži postupak je suđenje takozvanoj stečajnoj mafiji. Prošle godine je ukinuta osuđujuća presuda za 11 optuženih, dok je potvrđena oslobađajuća za njih 18. Što se tiče ratnog zločina, najduži postupak se vodi protiv 14 okrivljenih za zločine u hrvatskom selu Lovas, 1991. Oni su prvostepenom presudom iz juna 2012. osuđeni na ukupno 128 godina zatvora, ali je ona godinu i po kasnije ukinuta i postupak je vraćen na novo suđenje.

Među "podužim" suđenjima su i ona protiv Šarićeve grupe zbog trgovine narkoticima i pranja para. U pitanju su dva postupka iz 2010. U prvom je doneta prvostepena presuda, koja je u međuvremenu ukinuta i otpočelo je novo suđenje, dok se za pranje para i dalje sudi. I postupak vezan za pobunu JSO, iz 2001. godine, traje već četiri godine. Ovog septembra suđenje je vraćeno na početak zbog promene sudije.

Posebno je zanimljiv slučaj "Azotara", koji traje skoro tri godine, a u njemu je optuženo čak 42 ljudi. Suđenje onkolozima za navodne mahinacije sa lekovima završeno je posle šest godina prvostepenom oslobađajućom presudom, a tužilaštvo je čak tri puta menjalo optužnicu!

U odnosu na broj predmeta u radu, posebna odeljenja spadaju u sudove sa najvećim brojem starih slučajeva. Zvaničan odgovor na pitanje zašto je to tako nismo dobili, a nezvanično sudije kažu da su u pitanju suđenja sa velikim brojem okrivljenih i obimnom dokumentacijom. Uz to, muku muče sa manjkom sudnica, posebno od kad se renovira Palata pravde, gde su koristili najveću sudnicu baš za slučajeve sa mnoštvom optuženih.

I predsednik Društva sudija Srbije Dragana Boljević slaže se da na dužinu trajanja ovih postupaka utiče njihova složena struktura (mnogo optuženih za više isprepletenih dela).

- Sve je još komplikovanije od uvođenja tužilačke istrage, gde i okrivljeni ima pravo na veštaka, pa se nalazi često ne podudaraju i potrebno je raditi superveštačenja. Pred posebnim odeljenjima se ne vodi zapisnik, nego stenogram, pa se predmet od 70.000 strana smatra malim - kaže Boljević.

Ona ne isključuje ni mogućnost da optuženja nisu dovoljno dobro pripremljena, jer su tužioci prebukirani otkad vode istragu.

Za poslednje dve godine u Odeljenju za organizovani kriminal objavljeno je 67 presuda, od čega 56 osuđujućih, dok je u Odeljenju za ratne zločine bilo 13 presuda, od čega osam osuđujućih. Na osnovu sporazuma o priznanju krivice u oba odeljenja izrečeno je 186 presuda (dve za ratne zločine).

POSEBAN SUD?

VEĆ dugo se govori da bi bolje bilo da Specijalni sud i postane sud, umesto da bude i dalje posebno odeljenje, jer bi se tako njegove sudije birale kao i sve ostale. Trn u oku su i duplo veće plate, na koje je čak i Venecijanska komisija imala primedbe, nazvavši ih "preterano velikodušnim". Dešava se da sudijski saradnik u Specijalnom sudu ima veću platu od sudije Apelacionog suda! "Specijalne sudije" imaju i kola, vozača i obezbeđenje. Mada se plata pravda rizikom posla, činjenica je da su od dvadesetak sudija ubijenih u poslednjih četvrt veka, devedeset odsto parničari ili izvršne sudije.