Društvo

Vekovi u cepanicama

11. 11. 2016. u 18:24

Niko se nije pojavio, a ostaci hrasta trule li, trule. Verovatno više ništa ne može da se uradi na nekoj vrsti oživljavanja ove grdosije.

Векови у цепаницама

Milomir Kragović, književnik i novinar

KAD je završen deo šumadijskog auto-puta između Ljiga i Preljine - da je Tito hteo bio bi ceo gotov pre pola veka - skoro niko da spomene viševekovni hrast koji je pre neku godinu bio smetnja na trasi budućeg Koridora 11. Selo Savinac kod Takova postalo je poznato i popularno zbog suprotstavljenih mišljenja o sudbini moćnog hrasta.

U odbranu hrasta skočili su meštani, opozicioni predstavnici, pojavila su se raznorazna ekološka društva, pa neizbežne nevladine organizacije, ljudi u pravoslavnim mantijama, inženjeri, pesnici, ljubitelji prirode, ekolozi, dokonolozi, i ko zna ko još.

Protesti i danonoćne straže okružili su nevini hrast za koji se procenjivalo da je star oko šest vekova.

- Nema tog čoveka koji bi upalio motornu testeru i pokušao da sruši hrast - poručivao je predsednik Mesne zajednice Savinac Miliša Nikolić.

Trezveni geometri su pokušavali da objasne da nije mogao da se izbegne ovaj put, da je zaobilaznica preskupa, da se hrast nalazi na nezgodnom mestu između dva tunela, da je moguće skupo i neizvesno presađivanje, i tako redom.

Totalno su bili zbunjeni rukovodioci azerbejdžanske kompanije "Azvirt", jer je njihova računica pokazivala da svako kočenje radova znači oko 150.000 penala mesečno, a pritom nisu shvatili čemu ovolika halabuka. Posebno nisu razumeli - a kako da shvate - političke poruke u razrešavanju hamletovskog biti ili ne biti sa hrastom.

Znamo šta se na kraju desilo: po nalogu izvođača hrast je isečen u debele komade. Brojni stručnjaci su govorili da će uzeti mladice iz sačuvanog korena i presaditi ih u portu nekog od obližnjeg manastira. Kao znak poštovanja, ali i kao mogućnost da buduće generacije imaju podmladak nekad čuvenog hrasta koji je, uz ostalo, svojevrsni višestolećni zapis.

Vekovi su završili u cepanicama. Završena je i "sporna"deonica puta. Niko se nije pojavio, a ostaci hrasta trule li, trule. Verovatno više ništa ne može da se uradi na nekoj vrsti oživljavanja ove grdosije.

Zar vam se ne čini da je priča tipično srpska. Geometri, auto-put, protesti, politikantstvo, obećanja, i - zaborav.

Milomir Kragović, književnik i novinar

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Novosti android aplikacija Novosti iOS iPhone aplikacija

Najnovije iz rubrike

Komentari (3)

Марко

11.11.2016. 19:06

( 5 ) ( 0 )

Наша посла. Сећам се велике фрке око храста.Чак су се и политичари огласили.Онда је настала тишина.Нисам ни знао да је овако завршио.Сад ће да стигну нове идеје а те цепанице су већ труле. Аутор је у праву када тврди да је то типична српска прича.

( 5 ) ( 0 )
Stojko

11.11.2016. 19:18

( 5 ) ( 0 )

Odlicna prica o nasim naravima.Imamo pilece pamcenje i zato kao da se stidimo svoje slavne proslosti. Hrast je primer.

( 5 ) ( 0 )
Rade S.

11.11.2016. 20:40

( 6 ) ( 1 )

Zasto je hrast bio tema? Nije rec samo sto se nasao na trasi Koridora.Bilo je tu i mutivoda koje nisu bile zainteresovane za hrast nego za publicitet. Takve ne interesuje istina.Evo kako je hrast zavrsio.Gde su ti kobajagi zabrinuti da ne dozvole da iseceni trup istruli.Moze negde da se smesti kao Drvo pamcenja. Ne, nema kamera nema ni njih. Negde traze druge teme.

( 6 ) ( 1 )

Politika
Tenis
Fudbal