SAMO u Beogradu licencu za rad poseduje sedamdesetak domova za stare, dok ih je 2009. godine bilo tri puta manje. Briga o starima u poslednjoj deceniji očigledno je postala vrlo unosan biznis ne samo u prestonici, već širom Srbije, pa danas u 200 domova u zemlji ima mesta za nešto više od 13.000 ljudi.

Potrebe su, međutim, višestruko veće, jer je dobro poznato da smo sve starija, ali, nažalost, i bolesnija nacija. Zvaničnih procena o broju nelegalnih domova nema, ali prema nekim tvrdnjama, ovaj nezakoniti rad postoji u čak 300 objekata širom zemlje.

Jedan od glavnih problema prilikom traženja doma za stare je u tome što potraga često ne može da traje dugo. Posle pada, povrede, loma, nakon dijagnostikovane demencije, naslednici imaju malo vremena za smeštaj u ustanovu. Teško je, čak i ako novac nije problem, da se u kratkom periodu pronađe adekvatan smeštaj, s obzirom na to da je potražnja velika. Veliki uticaj ima i nedostatak kapaciteta za palijativno zbrinjavanje u okviru zdravstvenog sistema, pa domovi za stare često moraju da obezbede i ovakav smeštaj i odgovarajući medicinski kadar. U takvim situacijama potomci često naprave pogrešan korak i smeste roditelje u ustanovu bez papira.

Nadležni su sve rigorozniji, a Aleksandar Vulin, ministar rada, traži da se propisi u Srbiji promene i da svako ko roditelja smesti u ilegalni dom krivično odgovora.

- Ako možete da u ime osobe kojoj nije oduzeta poslovna sposobnost potpišete ugovor i stavite je gde ona neće da bude, to bi moglo da se tretira kao protivpravno lišavanje slobode - kazao je Vulin. - Očito nešto mora da se menja, ovo ne može da bude prekršaj jer držite ilegalno dom za stare, to su ljudi, a nije neki ilegalni privredni subjekt kao što je trafika ili cvećara gde niste uplatili neki doprinos.

NAJVAŽNIJI UGOVOR PRILIKOM izbora doma neophodno je utvrditi i šta se u okviru usluge korisnicima nudi, šta sadrži ponuđeni ugovor o pružanju usluge, i da li on odgovara sadržini rešenja o ispunjenosti uslova za licencu, kao i da li su uslovi u samom objektu u skladu sa propisanim standardima. Mesta u većini ustanova ima, a liste čekanja se formiraju zbog insistiranja na određenim kapacitetima, recimo spavaonica - da budu jednokrevetne, dvokrevetne i slično.

Milorad Timotić (51), iz Beograda, čija je majka poslednjih sedam godina korisnik usluga jednog privatnog doma, kaže nam da podržava namere nadležnih da konačno uvedu red u ovu oblast, ali smatra da je pogrešan redosled.

- Umesto što prete da će uvesti i krivičnu odgovornost za potomke koji roditelje ostave u nelegalnim domovima, nadležni bi prvo trebalo da nas poduče kako da takve prepoznamo - kaže Timotić. - Majku sam smestio u dom koji je u tom trenutku imao sve dozvole, bar je tako pisalo na sajtu ministarstva. U međuvremenu je izgubio licencu, a ja to nisam znao. Čuo sam tek kad su inspektori došli u kontrolu i naložili hitno raseljavanje. Pomoć niko nije ponudio, niti pitao šta ćemo.

Svoju majku Milorad je potom prebacio u drugi dom, dosta skuplji od prethodnog, ali ni tu nije miran:

- Pokazali su mi papire, deluje da je sve u redu. Ali, šta da radim ako se ponovi isti slučaj?! Vlasnik se sigurno neće okolo hvaliti ako izgubi dozvolu. Zato državni organi treba da pojačaju kontrole i da jure te mešetare, a ne da prete potomcima. Nama je i ovako dovoljno teško.

Kazne za rad ilegalnih domova za stare, međutim, nisu velike, one su novčane i nije predviđena krivična odgovornost, tako da se vlasnicima isplati da ih plate i nastave da nezakonito rade na drugoj lokaciji. Upravo to je i uradila vlasnica ilegalnog doma u Pančevu, u kojem je pre desetak dana izbio požar a živote izgubilo troje korisnika, dok je desetak povređeno. Njoj je inspekcija prethodno zatvorila čak dva ilegalna doma za stare, a ovaj je bio treći.

Prema rečima Nene Darmanović, inspektora za socijalnu zaštitu pri Ministarstvu za rad, oni su otkad postoji ova inspekcija, u saradnji sa pokrajinskim sekretarijatom, zabranili i zatvorili 185 ilegalnih domova.

- Ministarstvo je izdalo 99 zabrana, a ostalo pokrajina - kaže naša sagovornica. - Naše službe svakodnevno izdaju i dozvole za rad domovima i od 2013. godine izdata je 121 licenca.

U Ministarstvu rada naglašavaju da je u pripremi jedinstvena lista staračkih domova koji imaju licencu po novim propisima, jer su sve dozvole za rad po starim odredbama, privatnim domovima za smeštaj odraslih i starijih stavljene van snage rešenjima početkom avgusta ove godine, zbog isteka zakonskog roka za podnošenje zahteva za licencu (22. maj).


CENE OD 350 DO 750 EVRA

SMEŠTAJ u registrovanim privatnim domovima za stare u Srbiji košta od 350 do 750 evra, dok se cena boravka u nekom od državnih gerontoloških centara kreće od 30.000 do 46.000 dinara. Na cene kod privatnika uglavnom utiče zdravstveno stanje korisnika, odnosno njegova pokretnost, kao i koliko je kreveta u sobi, dok u državnim gerontološkim centrima račun zavisi od objekta u koji je stara osoba smeštena, kao i od dodatnih pogodnosti koje korisnik zahteva.