U Srbiji 200 legalnih i 300 nelegalnih domova za stare

SAMO u Beogradu licencu za rad poseduje sedamdesetak domova za stare, dok ih je 2009. godine bilo tri puta manje. Briga o starima u poslednjoj deceniji očigledno je postala vrlo unosan biznis ne samo u prestonici, već širom Srbije, pa danas u 200 domova u zemlji ima mesta za nešto više od 13.000 ljudi.

Potrebe su, međutim, višestruko veće, jer je dobro poznato da smo sve starija, ali, nažalost, i bolesnija nacija. Zvaničnih procena o broju nelegalnih domova nema, ali prema nekim tvrdnjama, ovaj nezakoniti rad postoji u čak 300 objekata širom zemlje.

Jedan od glavnih problema prilikom traženja doma za stare je u tome što potraga često ne može da traje dugo. Posle pada, povrede, loma, nakon dijagnostikovane demencije, naslednici imaju malo vremena za smeštaj u ustanovu. Teško je, čak i ako novac nije problem, da se u kratkom periodu pronađe adekvatan smeštaj, s obzirom na to da je potražnja velika. Veliki uticaj ima i nedostatak kapaciteta za palijativno zbrinjavanje u okviru zdravstvenog sistema, pa domovi za stare često moraju da obezbede i ovakav smeštaj i odgovarajući medicinski kadar. U takvim situacijama potomci često naprave pogrešan korak i smeste roditelje u ustanovu bez papira.

Nadležni su sve rigorozniji, a Aleksandar Vulin, ministar rada, traži da se propisi u Srbiji promene i da svako ko roditelja smesti u ilegalni dom krivično odgovora.

- Ako možete da u ime osobe kojoj nije oduzeta poslovna sposobnost potpišete ugovor i stavite je gde ona neće da bude, to bi moglo da se tretira kao protivpravno lišavanje slobode - kazao je Vulin. - Očito nešto mora da se menja, ovo ne može da bude prekršaj jer držite ilegalno dom za stare, to su ljudi, a nije neki ilegalni privredni subjekt kao što je trafika ili cvećara gde niste uplatili neki doprinos.

Milorad Timotić (51), iz Beograda, čija je majka poslednjih sedam godina korisnik usluga jednog privatnog doma, kaže nam da podržava namere nadležnih da konačno uvedu red u ovu oblast, ali smatra da je pogrešan redosled.

- Umesto što prete da će uvesti i krivičnu odgovornost za potomke koji roditelje ostave u nelegalnim domovima, nadležni bi prvo trebalo da nas poduče kako da takve prepoznamo - kaže Timotić. - Majku sam smestio u dom koji je u tom trenutku imao sve dozvole, bar je tako pisalo na sajtu ministarstva. U međuvremenu je izgubio licencu, a ja to nisam znao. Čuo sam tek kad su inspektori došli u kontrolu i naložili hitno raseljavanje. Pomoć niko nije ponudio, niti pitao šta ćemo.

Svoju majku Milorad je potom prebacio u drugi dom, dosta skuplji od prethodnog, ali ni tu nije miran:

- Pokazali su mi papire, deluje da je sve u redu. Ali, šta da radim ako se ponovi isti slučaj?! Vlasnik se sigurno neće okolo hvaliti ako izgubi dozvolu. Zato državni organi treba da pojačaju kontrole i da jure te mešetare, a ne da prete potomcima. Nama je i ovako dovoljno teško.

Kazne za rad ilegalnih domova za stare, međutim, nisu velike, one su novčane i nije predviđena krivična odgovornost, tako da se vlasnicima isplati da ih plate i nastave da nezakonito rade na drugoj lokaciji. Upravo to je i uradila vlasnica ilegalnog doma u Pančevu, u kojem je pre desetak dana izbio požar a živote izgubilo troje korisnika, dok je desetak povređeno. Njoj je inspekcija prethodno zatvorila čak dva ilegalna doma za stare, a ovaj je bio treći.

Prema rečima Nene Darmanović, inspektora za socijalnu zaštitu pri Ministarstvu za rad, oni su otkad postoji ova inspekcija, u saradnji sa pokrajinskim sekretarijatom, zabranili i zatvorili 185 ilegalnih domova.

- Ministarstvo je izdalo 99 zabrana, a ostalo pokrajina - kaže naša sagovornica. - Naše službe svakodnevno izdaju i dozvole za rad domovima i od 2013. godine izdata je 121 licenca.

U Ministarstvu rada naglašavaju da je u pripremi jedinstvena lista staračkih domova koji imaju licencu po novim propisima, jer su sve dozvole za rad po starim odredbama, privatnim domovima za smeštaj odraslih i starijih stavljene van snage rešenjima početkom avgusta ove godine, zbog isteka zakonskog roka za podnošenje zahteva za licencu (22. maj).

CENE OD 350 DO 750 EVRA

SMEŠTAJ u registrovanim privatnim domovima za stare u Srbiji košta od 350 do 750 evra, dok se cena boravka u nekom od državnih gerontoloških centara kreće od 30.000 do 46.000 dinara. Na cene kod privatnika uglavnom utiče zdravstveno stanje korisnika, odnosno njegova pokretnost, kao i koliko je kreveta u sobi, dok u državnim gerontološkim centrima račun zavisi od objekta u koji je stara osoba smeštena, kao i od dodatnih pogodnosti koje korisnik zahteva.