Stevan Jokić: Škola za budućnost

NEZAOBILAZNA pitanja svakog dela obrazovnog sistema, u bilo kojoj zemlji, jesu kome se obraćate? Šta nudite? Kako to što nudite realizujete?

Nastavnici i deca danas ne žive u istom svetu jer prema rečima Mišel Sera: "Prethodna generacija profesora na Sorboni je prenosila svojim učenicima skoro 70 odsto onog što je naučila u istoj klupi pre više od 30 godina. Danas pak, 80 odsto onog što profesori nauče na fakultetu postaje zastarelo za učenike. Čak učeniku i za preostalih 20 odsto profesor nije potreban, jer je u mogućnosti da sve to sazna a da ne izađe iz svog stana!... Univerzitet doživljava strahovitu krizu, jer znanje, dostupno trenutno i svuda, nema više isti nama poznati status. Dakle, odnos između nastavnika i učenika se promenio". Danas deca dobijaju znatno više informacija neophodnih za život van škole nego u školi. Nastavnik bi trebalo da, uzimajući u obzir ovu činjenicu, realizuje predviđene sadržaje tako što će, poštujući stečena dečja iskustva, pokušati da im razvije odgovarajuće naučne veštine i kompetencije. Natavnicima su, u okviru projekata Ruka u testu u EU-FP7-Fibonači, EU SUSTAIN, podržanih i od SANU, stavljeni na raspolaganje potrebni resursi koji im, bez obzira na programe, omogućuju da primenom istraživačkog i interdisciplinarnog pristupa urade sa učenicima kompleksne teme iz oblasti održivog razvoja, klimatskih promena itd. Smatram da je u ovom trenutku izuzetno važna pomoć akademske zajednice, roditelja i društva, nastavnicima koji bi trebalo da se obrate svakom detetu i da ga pripreme za budućnost sa kojom mora da se suoči.