OSNOVNA škola trebalo bi da traje devet, umesto sadašnjih osam godina. Deci se ne bi dodavala dodatna godina školovanja, već bi se sadašnje predškolsko računalo kao prvi razred. Osnovno obrazovanje bi bilo podeljeno u tri ciklusa, po tri razreda. Ovo je pravac u kojem bi mogla da se reformiše osnovna škola, o čemu je u četvrtak raspravljano na tribini Odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti.

Bilo je argumenata i za i protiv uvođenja ovog modela, koji nije pomenut u nacionalnoj strategiji razvoja obrazovanja. Dilema je bila i ko bi izgubio i ko dobio - nastavnici ili učitelji. Da li bi učitelji predavali u četiri i po ili u pet razreda. Pomenuto je da bi period od 4. do 6. razreda bio kombinacija predmetne i razredne nastave.

Prof. dr Aleksandar Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, ocenio je da ovo ne bi bila mala, nego revolucionarna promena.

- Zbog uvođenja ovakvog sistema okolne države imaju niz problema. Ova promena podstiče se spolja, zbog ušteda u obrazovanju, koje nam nameću kreditori i finansijeri - smatra Lipkovski. - Za poslednjih 20 do 30 godina, obrazovni sistem se dosta promenio. Mnoge stvari rađene su na brzinu, mnoge upropaštene, pa je sistem doveden u nezavidnu situaciju. Bez podrške društva nema ozbiljne reforme obrazovanja.

Naveo je i da je nužno da se izdvajanje za nauku sa tri poveća na šest odsto BDP-a. Prema njegovom mišljenju, neophodno je uvesti i jednosmenski rad u školama.

Dr Stevan Jokić, naučni savetnik Instituta "Vinča", govorio je kako je nužno da promene u obrazovnom sistemu prate promene u društvu, jer današnjim đacima, "generaciji palčića, jer sve rade sa dva palca na svom mobilnom telefonu", treba drugačija škola.

TREBA UČITI VIŠE JEZIKA PROF. dr Julijana Vučo sa Filološkog fakulteta u Beogradu navela je da je potreban veći broj časova jezika nedeljno, jer je nastava sa jednim ili dva časa neefikasna. Bilo bi korisno da se deo gradiva drugih predmeta predaje na stranim jezicima i da se učenje jezika spusti i na predškolski uzrast. - Niko se neće razboleti ako uči tri ili četiri jezika. Dokazano je da to ima i pozitivne posledice na zdravlje - prokomentarisala je prof. Vučo.

- Njima je linearni svet knjige nezanimljiv. Dosadno im je ono što im mi pričamo. Oni žive u virtuelnom, a ne u metričkom svetu - ocenio je Jokić. - Problem škole je što deci dajemo informacije, a danas svako dete u svom džepu ima sve informacije. Žalimo se da uče napamet, a mi smo ih naučili tako da uče.

On je pomenuo i francuski podatak da 25 odsto đaka završi osnovnu i srednju školu, a da nije sposobno da bilo šta radi u životu. Zato je važno, dodao je, da se nastavnici okrenu svoj deci, a ne samo talentima.

Pomenuo je da nastavnici često, u nastavi informatike, za izgovor uzimaju nedovoljnu tehničku opremljenost, što nije dobar argument. O nastavni informatike bez računara, u nižim razredima, govorio je i Filip Marić sa Mamematičkog fakulteta, govoreći da algoritamsko mišljenje, potrebno za programiranje, može da se razvija i uz pomoć table i krede, bez kompjutera:

- Lekcija iz orijentacije u prostoru, u udžbeniku objavljenom prošle godine, i dalje objašnjava kako se snaći uz pomoć mahovine, Severnjače, godova na drvetu. Ni rečju se ne spominju Gugl mape, iako svako dete ima pametni telefon u džepu.

U prilog sporosti reformi je i primer koji je naveo Slobodan Popov iz Centra za razvoj prirodnih nauka, tehnologije i informatike - važeći normativ za opremanje kabineta za Tehničko-informatičko obrazovanje je pisan 1987. godine i kaže da treba koristiti grafoskope i dijaskope, iako je to odavno prevaziđeno.