Društvo

Osnovna škola devet razreda?

I. MIĆEVIĆ

03. 11. 2016. u 21:11

Predlog na tribini odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti. Sadašnji predškolci bili bi prvaci. Tri ciklusa po tri razreda

OSNOVNA škola trebalo bi da traje devet, umesto sadašnjih osam godina. Deci se ne bi dodavala dodatna godina školovanja, već bi se sadašnje predškolsko računalo kao prvi razred. Osnovno obrazovanje bi bilo podeljeno u tri ciklusa, po tri razreda. Ovo je pravac u kojem bi mogla da se reformiše osnovna škola, o čemu je u četvrtak raspravljano na tribini Odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti.

Bilo je argumenata i za i protiv uvođenja ovog modela, koji nije pomenut u nacionalnoj strategiji razvoja obrazovanja. Dilema je bila i ko bi izgubio i ko dobio - nastavnici ili učitelji. Da li bi učitelji predavali u četiri i po ili u pet razreda. Pomenuto je da bi period od 4. do 6. razreda bio kombinacija predmetne i razredne nastave.

Prof. dr Aleksandar Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, ocenio je da ovo ne bi bila mala, nego revolucionarna promena.

- Zbog uvođenja ovakvog sistema okolne države imaju niz problema. Ova promena podstiče se spolja, zbog ušteda u obrazovanju, koje nam nameću kreditori i finansijeri - smatra Lipkovski. - Za poslednjih 20 do 30 godina, obrazovni sistem se dosta promenio. Mnoge stvari rađene su na brzinu, mnoge upropaštene, pa je sistem doveden u nezavidnu situaciju. Bez podrške društva nema ozbiljne reforme obrazovanja.

Naveo je i da je nužno da se izdvajanje za nauku sa tri poveća na šest odsto BDP-a. Prema njegovom mišljenju, neophodno je uvesti i jednosmenski rad u školama.

Dr Stevan Jokić, naučni savetnik Instituta "Vinča", govorio je kako je nužno da promene u obrazovnom sistemu prate promene u društvu, jer današnjim đacima, "generaciji palčića, jer sve rade sa dva palca na svom mobilnom telefonu", treba drugačija škola.

TREBA UČITI VIŠE JEZIKA PROF. dr Julijana Vučo sa Filološkog fakulteta u Beogradu navela je da je potreban veći broj časova jezika nedeljno, jer je nastava sa jednim ili dva časa neefikasna. Bilo bi korisno da se deo gradiva drugih predmeta predaje na stranim jezicima i da se učenje jezika spusti i na predškolski uzrast. - Niko se neće razboleti ako uči tri ili četiri jezika. Dokazano je da to ima i pozitivne posledice na zdravlje - prokomentarisala je prof. Vučo.

- Njima je linearni svet knjige nezanimljiv. Dosadno im je ono što im mi pričamo. Oni žive u virtuelnom, a ne u metričkom svetu - ocenio je Jokić. - Problem škole je što deci dajemo informacije, a danas svako dete u svom džepu ima sve informacije. Žalimo se da uče napamet, a mi smo ih naučili tako da uče.

On je pomenuo i francuski podatak da 25 odsto đaka završi osnovnu i srednju školu, a da nije sposobno da bilo šta radi u životu. Zato je važno, dodao je, da se nastavnici okrenu svoj deci, a ne samo talentima.

Pomenuo je da nastavnici često, u nastavi informatike, za izgovor uzimaju nedovoljnu tehničku opremljenost, što nije dobar argument. O nastavni informatike bez računara, u nižim razredima, govorio je i Filip Marić sa Mamematičkog fakulteta, govoreći da algoritamsko mišljenje, potrebno za programiranje, može da se razvija i uz pomoć table i krede, bez kompjutera:

- Lekcija iz orijentacije u prostoru, u udžbeniku objavljenom prošle godine, i dalje objašnjava kako se snaći uz pomoć mahovine, Severnjače, godova na drvetu. Ni rečju se ne spominju Gugl mape, iako svako dete ima pametni telefon u džepu.

U prilog sporosti reformi je i primer koji je naveo Slobodan Popov iz Centra za razvoj prirodnih nauka, tehnologije i informatike - važeći normativ za opremanje kabineta za Tehničko-informatičko obrazovanje je pisan 1987. godine i kaže da treba koristiti grafoskope i dijaskope, iako je to odavno prevaziđeno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (27)

Лека Србин

03.11.2016. 21:49

( 86 ) ( 9 )

Када дођу у старије разреде основне школе, тј, пети, уче историју и географију целог света уместо да тада уче оно што је њима познато када путују са својим родитељима: Србију. Тада имауј најмањи фонд часова из тих предмета и уче збрда-здола а кад дођу у осми они тада уче Србију иако им је фонд часова толики да могу градиво да савладају за мање од једног полугодишта. И даље немају информатику као обавезни предмет јер су наставници технички непотковани за тај предмет. У целини цео ситем је наопак.

( 86 ) ( 9 )

alex

04.11.2016. 08:20

( 8 ) ( 0 )

@Лека Србин - pa ne putuju po Srbiji vec po svetu :-) Kad dodamo da ih ocenjuju iz Šaha, gardjanskog vaspitanja, veronauke, tzv racunara itd. ... Sta dete od 7 godina uci na Gradjanskom ?

( 8 ) ( 0 )

SOFIA

03.11.2016. 21:52

( 88 ) ( 22 )

Najbolje odmah iz porodilista odmah u skolu,zasto deci uskracivati detinjstvo ja sam u prvi razred osnovne skole krenula sa punih sedam godina i sta mi falilo zavrsila sam ekonomski fakultet bez kompjutera i bez digitrona i nevidim nijednog sadasnjeg ekonomistu koji to sve ima da je sposobnij i inteligentnij od mene cak naprotiv suprotno ja sam naucila da koristim mozak a danasnje generacije neznaju to i neznaju nista zato nam sve i jest tako kako je.

( 88 ) ( 22 )